Sjećate li se dugogodišnje priče o tome kako je krajnje vreme da se, makar u srednjoj školi, razdvoji predmet Srpski jezik i književnost na dva predmeta, na predmet Srpski jezik i na predmet Književnost, pa kako je i Klajn to često napominjao u intervjuima po raznim medijima, i kako su svi to tražili, i urgirali, i alarmirali, i vapili, i isticali kako bi jedino to moglo unaprediti i nastavu jezika i nastavu književnosti u našim školama, i kako bi to što pre trebalo uraditi.
E pa, nekome je, verovali ili ne, u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije to konačno došlo do neke sive vijuge, i odlučili su oni kako bi to, posle svih tih saveta, molbi, apela i vapaja, bezbeli konačno mogli i sprovesti u delo.

Kako se inače sprema reforma srednjoškolskog obrazovanja, i pripremaju se novi nastavni programi, tako se neko zaista dosetio i ovoga pitanja, i odlučio da bi se u okviru dolazeće reforme mogao izdvojiti i taj vajni jezik kao samostalan, zaseban nastavni predmet od književnosti.
I tako vam oni — opet, verovali ili ne, za divno čudo, kao što je to i red i običaj u civiliziranim zemljama, umesto da rade sve sami i na svoju ruku, po našem starom običaju, ne konzultujući se ni sa kim, a ponajmanje sa stručnjacima — pošalju dopis Filološkom fakultetu u Beogradu, tražeći njegovo savetodavno mišljenje. Dosad sve zvuči kao bajka, i kao da se ne događa u zemlji Srbiji. Ali ipak se događa — na sastanku katedara i seminara Filološkog fakulteta na kojem je razmatran ovaj dopis, donesena je odluka koju vam ovde u cjelosti prenosim:
ДОПИС ЗАВОДА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ВЕЗИ СА ПРЕДЛОГОМ ЗА ИЗМЕНУ ПЛАНА И ПРОГРАМА ЗА ПРЕДМЕТ СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
У вези са овим предлогом, на састанку катедара и семинара Филолошког факултета, одржаном 21. децембра 2010. године, донета је следећа одлука: ’’На састанку управника катедара и семинара Филолошког факултета Универзитета у Београду, одржаном 21. децембра 2010. године, разматран је допис Завода за унапређивање васпитања и образовања од 14. децембра 2010. године (број 2526/2010), који се односи на дилему око статуса предмета Српски језик и књижевност у будућем плану средњошколске наставе. На састанку су једногласно подржане одлуке Радне групе Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и већа Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и Катедре за српски језик са јужнословенским језицима и донета је једногласна одлука да наставни предмет Српски језик и књижевност представља јединствену целину која се не сме делити на посебне предмете. На састанку је одлучено да се Наставно-научном већу Филолошког факултета Универзитета у Београду предложи да се ово мишљење као јединствен став Филолошког факултета Универзитета у Београду, препоручи Заводу за унапређивање васпитања и образовања’’.
Са 1 гласом ’против’ и 195 ’за’ усвојен је предлог са састанка управника катедара и семинара, и донета је следећа одлука:
О Д Л У К А
Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду је мишљења да је наставни предмет Српски језик и књижевност јединствена целина, па стога сматра да овај предмет у средњим школама треба да остане недељив.
O da, (š)ipak se okreće.
![ccc [ccc]](https://mcalc.net/Smileys/default/kez_08.gif)