Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Семантика и етимологија / Одг.: Komunicirati, autsorsovati
« Последња порука Јеленаа 1. 04. 2025. у 19.53 »
Има ли смисла outsource превести као повјерити посао (за фирму) и ангажовати (за раднике)?
2
Васкрсни или васкршњи?

У сваком црквеном календару пише Васкрсни понед(ј)ељак, уторак.

Какав граматички основ постоји за наставак -шњи од Васкрс?

Зар није васкршњи облик настао од Васкрсеније?

Правопис из 1993. не наводи ништа. Из 2010. наводи Васкрс, васкршњи.
3
Синтакса / Одг.: Trojica koja su ili koji su
« Последња порука Duja 13. 01. 2025. у 10.35 »
4
Синтакса / Trojica koja su ili koji su
« Последња порука Mili 10. 01. 2025. у 21.54 »
Naidjoh malopre na recenicu "sva trojica koja su". Po osecaju bih upotrebila "koji su" umesto "koja su". Da li gresim  [neznam] ? Koja su mi je vise primenljivo na srednji rod (or not  [neznam])

5
Превођење / Author credit line
« Последња порука delboj 6. 01. 2025. у 12.42 »
Kako se na srpski prevodi Author credit line kad treba navesti podatke o fotografu u knjizi?
6
Превођење / Одг.: Over and out
« Последња порука Njanja 20. 12. 2024. у 14.08 »
Kao profesionalni prevodilac moram da dodam na sve ovo: reč je o žargonu struke ("uniformisane" uglavnom). Razgovor putem radijske veze odvija se tako što onda kada ste rekli šta ste imali, ali očekujete da sagovornik na to nešto kaže, završavate sa "over". Sagovorniku je to signal da može početi da govori, siguran da vas nije prekinuo. Ali onda kada smatrate da je taj razgovor, barem s vaše strane, završen (ili morate da ga završite jer gonite kriminalca, napao vas je neprijatelj ili gasite požar i nema više vremena za priču, npr.), reći ćete "over and out". Znači, "over" bi bilo "završio sam", a "over and out" bilo bi "završio sam i isključujem se". Razume se, odgovarajući SR termini mogu da se nađu u raznim udžbenicima i priručnicima namenjenim vojnicima, pilotima i sl.
7
Интерпункција / Одг.: Датум између зареза, после дана
« Последња порука Rancher 18. 12. 2024. у 12.05 »
Из приватне преписке с нашим (респектабилним) форумашем:

Цитат: Џо
Однос између дана и датума није исти као између датума и времена (сати и минута). Временом ближе одређујеш претходну одредницу (шири и ужи појам), па је ту зарез обавезан, као кад наводиш нпр. човека и институцију из које долази (или обрнуто). Дан пак у недељи може бити и ширег и ужег опсега од датума. Ако је ширег, онда датум постаје атрибутив: У среду 3. јуна одржаће се… (Која среда? Та и та среда. – као роман „Госпођица“), а ако се већ из контекста зна која је тачно среда у питању и датум долази као додатна одредница, онда има функцију апозиције и пише се зарез: Доћи ћу у (ову) среду, 3. јуна. Е сад шта је од та два у формули датума, не бих био паметан. Мени је логичније са зарезом, али не знам да ли бих увек спонтатно написао тако.

Тако да бих у твом случају писао без зареза.
8
Интерпункција / Датум између зареза, после дана
« Последња порука Nevena 16. 12. 2024. у 21.22 »
Да ли у реченици ,,Обавештавамо Вас да ће нас у уторак, 24.12.2024. године, у 10.30 часова посетити…'' датум стоји између зареза?
9
Семантика и етимологија / Etimologija termina ’postojati’?
« Последња порука Asketa 10. 12. 2024. у 10.59 »
Pozdrav!

Pišem rad i potrebno mi je etimološko razlikovanje termina 'postojati' i 'egzistirati'. Za potonji sam pronašao, štaviše, osnova je ista kao i u prvom: +sistere (staviti, stajati). Međutim, dok prefiks 'ex-' na latinskom znači 'od' ili 'iz' (ako sam dobro našao), nigde ne mogu da pronađem značenje prefiksa 'po-'. A sada me zanima i etimologija za 'staviti'.

Hvala unapred!
10
Ћирилица латиница свеједно само да буде тачно

deesenesizacija
деесенесизација

Ако је девучићИзација, девулинИзација, дедодикИзација, онда је и деесенесИзација

Обавезно И у свакој речи, као вулканИзација
:))
Странице: [1] 2 ... 10