41
Прозодија / Одг.: Antroponim ’Pȏl’ i ’amfìbrah’
« Последња порука Esquivalience 25. 08. 2024. у 23.05 »Onda nek bude od Pȏla. ![[cesh]](https://mcalc.net/Smileys/default/confused0083.gif "[cesh]")
Hvala. 
Hvala.
Најновије поруке
42
Прозодија / Одг.: Antroponim ’Pȏl’ i ’amfìbrah’
« Последња порука Father Jape 24. 08. 2024. у 23.28 »I ja kao Duja za Pola.
43
Прозодија / Одг.: Antroponim ’Pȏl’ i ’amfìbrah’
« Последња порука Esquivalience 22. 08. 2024. у 14.39 »1.
Stvarno? Ja kad izgovorim sònēt Pȏla Verléna — meni zvuči kao da sam rekao „(s)polni Verlenov sonet”, kao „sonet Verlenovog (s)pola”, i onda mi se ne sviđa. Mislim, okej, potpuna homonimija postoji, ali mi se ne dopada Pȏla.
Ja bukvalno ne znam kako kažem. Zvuči mi bez veze kako god da izgovorim.
P.S. Za inanimatne se menja u DU samo u lokativu u književnom (koliko ja znam), ne u dativu.
2.
Da, all over the place su, mislim, za sve te prefiksoidno-sufiksoidne tvorenice (i njima slične). Pozìtrōn, ali dȉgitrōn i sl.
Цитат
Kod mene je dugosilazno Pȏl u svim padežima (dok kod zajedničkih imenica pȏl ili bȏl akcenat prelazi u dugouzlazni u lokativu i dativu).
Stvarno? Ja kad izgovorim sònēt Pȏla Verléna — meni zvuči kao da sam rekao „(s)polni Verlenov sonet”, kao „sonet Verlenovog (s)pola”, i onda mi se ne sviđa. Mislim, okej, potpuna homonimija postoji, ali mi se ne dopada Pȏla.
Ja bukvalno ne znam kako kažem. Zvuči mi bez veze kako god da izgovorim.
P.S. Za inanimatne se menja u DU samo u lokativu u književnom (koliko ja znam), ne u dativu.
2.
Цитат
Sad malo bistrim po HJP te lekseme sa poli / anti / ambi + jednosložna osnova, i akcenti su all over the place (àntidot, pȍlifon, …).
Da, all over the place su, mislim, za sve te prefiksoidno-sufiksoidne tvorenice (i njima slične). Pozìtrōn, ali dȉgitrōn i sl.
44
Прозодија / Одг.: Antroponim ’Pȏl’ i ’amfìbrah’
« Последња порука Duja 22. 08. 2024. у 12.47 »1. Koje je paradigme antroponim Pȏl? Pȏl, Pòla? Pȍla? Póla???Kod mene je dugosilazno Pȏl u svim padežima (dok kod zajedničkih imenica pȏl ili bȏl akcenat prelazi u dugouzlazni u lokativu i dativu).
2. Samo da vam kažem: svi domaći rečnici koji imaju reč amfibrah daju samo KU na drugom (amfìbrah). Ȁmfibrah nigde. Jedino nisam gledao po Matičinom iz 2018 i ijekavskom izdanju iz 2021. Ako neko ima informaciju o tome kako je u tim izdanjima – neka kaže.Iskreno, prvi put čujem za tu reč (to je antički poetski metar), a s obzirom da je retka pitanje je koliko i postoji etabliran akcenat. I moj prvi impuls je а̏mfibrah, ali mogu razumeti kako je amfìbrah nastalo po analogiji sa npr. polìgraf. Sad malo bistrim po HJP te lekseme sa poli / anti / ambi + jednosložna osnova, i akcenti su all over the place (àntidot, pȍlifon, …).
45
Прозодија / Antroponim ’Pȏl’ i ’amfìbrah’
« Последња порука Esquivalience 20. 08. 2024. у 16.20 »1. Koje je paradigme antroponim Pȏl? Pȏl, Pòla? Pȍla? Póla???
2. Samo da vam kažem: svi domaći rečnici koji imaju reč amfibrah daju samo KU na drugom (amfìbrah). Ȁmfibrah nigde. Jedino nisam gledao po Matičinom iz 2018 i ijekavskom izdanju iz 2021. Ako neko ima informaciju o tome kako je u tim izdanjima – neka kaže.
Nema svuda, ali gledao sam jednotomni iz 2007, 2011, Klajn–Šipka, šestotomni, SANU, JAZU (tu naravno nema) i Obratni. Čedić – nema, Iveković–Broz – nema.
Ȁmfibrah sam tek našao u Hrvatskom enciklopedijskom (i HJP na osnovu njega). Kod Klaića – amfȋbrah (DS na drugom, kod njega uvek nešto ludo).
2. Samo da vam kažem: svi domaći rečnici koji imaju reč amfibrah daju samo KU na drugom (amfìbrah). Ȁmfibrah nigde. Jedino nisam gledao po Matičinom iz 2018 i ijekavskom izdanju iz 2021. Ako neko ima informaciju o tome kako je u tim izdanjima – neka kaže.
Nema svuda, ali gledao sam jednotomni iz 2007, 2011, Klajn–Šipka, šestotomni, SANU, JAZU (tu naravno nema) i Obratni. Čedić – nema, Iveković–Broz – nema.
Ȁmfibrah sam tek našao u Hrvatskom enciklopedijskom (i HJP na osnovu njega). Kod Klaića – amfȋbrah (DS na drugom, kod njega uvek nešto ludo).
46
Језик је огледало душе / Preminuo Ranko Bugarski
« Последња порука Duja 14. 08. 2024. у 15.38 »https://rtv.rs/sr_lat/kultura/preminuo-lingvista-ranko-bugarski_1561545.html
Цитат
Preminuo lingvista Ranko Bugarski
Ugledni lingvista, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu u penziji Ranko Bugarski, preminuo je u utorak u 92. godini života.
Bugarski je rođen u Sarajevu, gde je završio engleski i nemački jezik na Filozofskom fakultetu, a doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Bio je stipendista Britanskog fonda za jugoslovenske stipendiste (1962/1963) na Univerzitetskom koledžu u Londonu i stipendista Fordove zadužbine (1966/1967) na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Predavao je na mnogim univerzitetima u Evropi, SAD i Australiji, autor je više od 20 knjiga i velikog broja drugih radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike, sociolingvistike i drugih disciplina.
Bio je predsednik Evropskog lingvističkog društva, potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike.
Ranko Bugarski je bio član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu.
U svojim radovima o jezičkoj politici argumentovano je iznosio činjenicu da je srpskohrvatski jezik i nakon raspada zajedničke države - lingvistički gledano - jedan policentrični standardni jezik, poput engleskog, koji se govori u nekoliko varijanti u različitim državama i nacijama.
"Vidim ga kao jedan policentričan standardni jezik sa više nacionalnih varijanti, što je u evropskim i svetskim okvirima uobičajena pojava, a ne neki ovdašnji specijalitet. Razlika je samo u tome što se drugde to uglavnom prihvata kao sasvim normalno, dok se kod nas koristi kao dobrodošao povod za nacionalizmom zadojene političke prepirke", argumentovao je svoj stav o srpsko-hrvatskom jeziku Bugarski.
Mesto i vreme sahrane Ranka Bugarskog biće naknadno objavljeni.
47
Прозодија / Одг.: Добар (и остали облици)
« Последња порука Father Jape 4. 08. 2024. у 13.50 »Dešić je baš nedavno objavio rad pod nazivom:
Парадигматски приступ систематизацији акцената српског књижевног језика
http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2024-1/sj-2024-29-1-6.pdf
Парадигматски приступ систематизацији акцената српског књижевног језика
http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2024-1/sj-2024-29-1-6.pdf
48
Прозодија / Одг.: Добар (и остали облици)
« Последња порука J o e 3. 08. 2024. у 16.13 »Сад, читајући поново, видим да те заправо највише интересује аутоматизација акцената у косим облицима. За придеве је то како сам рекао, прилично једноставно, будући да нема много места за колебање, буквално само два: неодређени мушки у односу на женски и средњи, и у односу на њих одређени вид. И та два су увек или најчешће дефинисани у речнику (ја бих користио Матичин једнотомник). Компаратив и суперлатив су увек предвидљиви: (а)а̀-ијӣ/а̏-јӣ.
За именице и глаголе има много више спорних места: код именица за почетак вокативи и генитив множине. Плус неке разликују једнину од множине, неке поједине падеже (дат. и ак. јд. им. на -а, или лок. јд. им. на -∅). Да не помињем што се све то уплиће са сегментним алтернацијама као што је непостојано а, прелазак л у о. Баш пуно посла, за који би алгоритам био прилично гломазан. Слично је, и заправо горе, с глаголима, који имају још више облика.
Можда је за то најбољи пут направити алгоритам према једном приручнику (нпр. Вукушићу или Дешићу – Црногорце, на основу имена аутора, не бих ни случајно узимао у обзир) који би се прилагодио српском одн. савременом узусу (будући да је и Дешић акценатски мало анахрон).
Али, чисто да знаш, све то што ће писати у речницима неће бити до краја меродавно за српски стандард, будући да су акценати у огромној мери у превирању и да нормирано касни за стандардним бар 50 година. Да поменем само примере косих облика као Тибѐта̄на̄ца̄, по̏лица̄јче, копа́ља̄, ра̀змӣшља̄ху.
За именице и глаголе има много више спорних места: код именица за почетак вокативи и генитив множине. Плус неке разликују једнину од множине, неке поједине падеже (дат. и ак. јд. им. на -а, или лок. јд. им. на -∅). Да не помињем што се све то уплиће са сегментним алтернацијама као што је непостојано а, прелазак л у о. Баш пуно посла, за који би алгоритам био прилично гломазан. Слично је, и заправо горе, с глаголима, који имају још више облика.
Можда је за то најбољи пут направити алгоритам према једном приручнику (нпр. Вукушићу или Дешићу – Црногорце, на основу имена аутора, не бих ни случајно узимао у обзир) који би се прилагодио српском одн. савременом узусу (будући да је и Дешић акценатски мало анахрон).
Али, чисто да знаш, све то што ће писати у речницима неће бити до краја меродавно за српски стандард, будући да су акценати у огромној мери у превирању и да нормирано касни за стандардним бар 50 година. Да поменем само примере косих облика као Тибѐта̄на̄ца̄, по̏лица̄јче, копа́ља̄, ра̀змӣшља̄ху.
49
Прозодија / Одг.: Добар (и остали облици)
« Последња порука J o e 3. 08. 2024. у 15.44 »Дужине које ти делују произвољно резултат су врло старих гласовних развоја и у крајевима који чувају дужине (каквих је бар пола српскохрватских) оне се изговарају баш тако како си написао.
Прилози у компаративу/суперлативу се различито акцентују у речницима и изговарају у народним говорима, па се то може сматрати дублетним: у реду је и краткоћа и дужина завршног -е.
За хрватски имаш акценатске таблице у Нагласку у хрватском књижевном језику С. Вукушића и др., онлајн и на ХЈП. Од наших код Даничића (Српски акценти), само не баш у таблицама. Налик томе имаш и у Стевановићевом Савременом сх. језику. Али за придеве су коси облици предвидљиви – у речнику је обично обележен акценат за све родове или оба вида (ако је променљив), даље само комбинујеш с наставцима, који имају сталне дужине. – Имаш, сетих се, и Дешићев Мали акценатски речник, али он, како му и име каже, не обухвата све речи.
Узгред, што на Викиречнику нема вокатива?
Прилози у компаративу/суперлативу се различито акцентују у речницима и изговарају у народним говорима, па се то може сматрати дублетним: у реду је и краткоћа и дужина завршног -е.
За хрватски имаш акценатске таблице у Нагласку у хрватском књижевном језику С. Вукушића и др., онлајн и на ХЈП. Од наших код Даничића (Српски акценти), само не баш у таблицама. Налик томе имаш и у Стевановићевом Савременом сх. језику. Али за придеве су коси облици предвидљиви – у речнику је обично обележен акценат за све родове или оба вида (ако је променљив), даље само комбинујеш с наставцима, који имају сталне дужине. – Имаш, сетих се, и Дешићев Мали акценатски речник, али он, како му и име каже, не обухвата све речи.
Узгред, што на Викиречнику нема вокатива?
50
Транскрипција / Транскрипција имена олимпијаца
« Последња порука Rancher 2. 08. 2024. у 19.13 »Ево одличног ресурса за транскрипцију спортиста. Код сваког учесника има аудио-снимак како сами изговарају своје име.
Рецимо, наши коментатори су у преносу финала у стрељаштву турског представника упорно звали Дикец, што изгледа симпатично, с обзиром да се борио против нашег Микеца. Међутим, презиме му је са ç, али се за потребе Олимпијских игара сва слова „скрешавају“, па их је то можда забунило.
Заправо је коментатор на Евроспорту почео с правилним Дикеч, и онда га је колега „стручњак“ исправио.
Рецимо, наши коментатори су у преносу финала у стрељаштву турског представника упорно звали Дикец, што изгледа симпатично, с обзиром да се борио против нашег Микеца. Међутим, презиме му је са ç, али се за потребе Олимпијских игара сва слова „скрешавају“, па их је то можда забунило.
Заправо је коментатор на Евроспорту почео с правилним Дикеч, и онда га је колега „стручњак“ исправио.