Најновије поруке

Странице: 1 ... 7 [8] 9 10
71
Транскрипција / Marathi
« Последња порука Rancher 23. 05. 2024. у 12.14 »
На изворном језику је изговор [məˈɾaːʈʰiː], дакле с аспирацијом. То се, претпостављам, преноси са х? Тако је у осталим словенским језицима. Маратхски ми је, пак, неизговорљиво.
72
Синтакса / Sluzba reci u recenici "Skromnost nije za Marka."
« Последња порука anka ૮꒰˶ᵔ ᵕ ᵔ˶꒱ა 21. 05. 2024. у 13.34 »
Vezbajuci za takmicenje dosla sam do ovog primera:

Skromnost nije za Marka.

Treba odrediti sluzbu reci. Nije mi jasno sledece: da li "Marka" treba racunati kao nepravi objekat ili kao imenski deo predikata? Ako bih ga racunala kao objekat, u koju vrstu bi spadao predikat "nije"?  [bonk]

Znacilo bi mi ako neko ima objasnjenje.

73
Правопис / Одг.: Равно/право
« Последња порука delboj 17. 05. 2024. у 20.03 »
Ja "ravno" u značenju "pravo" doživljavam kao kroatizam.
74
Језик и информатика / Одг.: Распоред Colemak Mod-DH за српски језик
« Последња порука Rancher 14. 05. 2024. у 21.33 »
Први Colemak прилагођен нашем језику. Испробаћу га. Хвала на труду!
75
Језик и информатика / Распоред Colemak Mod-DH за српски језик
« Последња порука Kostov 13. 05. 2024. у 14.15 »
Варијанта ергономског распореда тастатуре Colemak Mod-DH за српски језик. Доступна је и на ћирилици и на латиници.

(кликните на слику за увећавање)






Топлотни дијаграм на основу извода из Андрићеве На Дрини ћуприја





Настанак пројекта
Данас општеприхваћени распоред QWERTY је изумљен у 19. вијеку. Код њега је присутан низ проблема:
  • најприступачније тастере заузимају ријетка а не честа слова, те се прсти прекомјерно крећу;
  • прсти су лоше распоређени при куцању и често се користе једни те исти, чиме се куцање успорава и отежава;
  • извјесни подугачки словни низови се пишу истом руком (нпр. sweaterdresses);
  • изузетно често се прескаче средњи ред (нпр. минимум).
Конкретно за српски:
  • најчешћа слова (А, Е, И, Н, О) смјештена су ван средњег, најприступачнијег реда;
  • удаљени су претпалатални сугласници (Ђ, Ж, Ћ, Ч, Ш).
2006. године је, првенствено за енглески, настао распоред Colemak. Он представља савремену алтернативу QWERTY-ју и смишљен је за ефикасније и ергономичније куцање. Касније су дошли и изведени распореди као што је Colemak Mod-DH. Ја сам опште принципе оба распореда пренио у распоред за српски језик и резултат дијелим с вама.

За кога је погодан овај распоред?
За писце, титлере, преводиоце, програмере и многе друге. Иако QWERTY, по свој прилици, мање омета куцање на српском него на енглеском, бољитак може осјетити свако ко се служи језиком.

Које су предности?
У односу на Colemak и Colemak Mod-DH:
  • Најчешћа слова су помјерена како би одговарала словним обрасцима у српском.
    • Чести диграфи и триграфи се сада лакше куцају: је, ра, да + сам, шта, али.
    • Прва 4 слова у средњем реду су из ARST преуређена у RSTA. Слово А се чешће среће од остала три, стога завређује да се притиска кажипрстом.
  • Ријетка слова су удаљена од средине куцања, укључујући и енглеска (Q, W, X).
  • Положај знакова интерпункције је углавном исти као и код Colemak Mod-DH. (По мом мишљењу, ергономичнији је од позиција европског QWERTY-ја.)
  • Трећи (AltGr) и четврти (Shift + AltGr) знаковни слојеви већим дијелом одговарају распореду QWERTY.
Преузимање

Windows
  • Преузмите архиву/архиве по вашем избору: ћирилица, латиница.
  • Распакујте преузету архиву/архиве.
  • Покрените setup.exe.
Linux: упутство видите на репозиторијуму на GitHub-у (енгл.).


Познати проблеми
  • На латиници диграф nj није згодно куцати. Могао би се оптимизовати и ije, један од најчешћих триграфа; тренутно се морају користити домали прст, кажипрст и средњи прст, тим редослиједом.
  • [ћирилица] Љ и Њ су смјештени далеко од средине тастатуре. Добро рјешење би било да се диграфи лј/нј аутоматски претварају у љ/њ. На Windows-у је ово можда могуће помоћу програма AutoHotkey, али на Linux-у уз AutoKey тренутно није.
  • [латиница] Слово Y тренутно није присутно, пошто није пронађен згодан положај.
Ресурси коришћени при прављењу
Спољне везе
76
Правопис / Равно/право
« Последња порука SPQRoma 11. 05. 2024. у 12.10 »
Да ли су равно и право синоними? У контексту, може ли се користити нпр. и "Равно напријед" и "Право напријед" и шта је, по вама, исправније?
77
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Badza 6. 05. 2024. у 09.54 »
Da li je taj diftong [oi̯] zapravo nastavak -ovi u rečima poput džakovi, brkovi… ?
78
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Esquivalience 6. 05. 2024. у 07.08 »
Pa ne može kraća priča. Pitanja su komplikovana. [pardon]

Цитат
Ja sam shvatio po ovome da se palatalizacija i sibilarizacija dešavaju u različitim odvojenim vremenskim periodima. Da li sam dobro razumeo? Onda mi nije jasan jedan običan primer reči "junak", "junače", "junaci". Da li su ti oblici nastali u različitim vremenskim razdobljima?

Okej. Niz junak, junače, junaci. Prvo je delovala prva palatalizacija. Ispalatalizovala je ovaj vokativ, ali nije mogla da palatalizuje ovaj nominativ množine jer tu uopšte nije bio glas i u doba kad je delovala nego diftong [oi̯]. Onda je prestala delovati, diftong [oi̯] se monoftongizovao u i, a u to doba je delovala druga palatalizacija (sibilarizacija), i onda zato ima različitih promena u različitim padežima. Ne zaboravi da se morfološki nastavci isto menjaju kroz vreme.

Možda će ovo malo razjasniti. Slovenski jezici su imali tri palatalizacije. Druga se naziva sibilarizacija, a treća se u školskoj praksi uopšte ne konstatuje (eventualno u prolazu ili u filološkoj gimnaziji). Ima neslaganja u vezi s tim kojim su se redom desile. :D U prilogu šaljem nekoliko stranica knjige Milana Mihaljevića Slavenska poredbena gramatika. Tu ima nekoliko podataka o hronologiji.

Цитат
I drugo, da li zapisi uopšte prate govor naroda ili se govorilo uvek isto, a zapisivalo drugačije u različitim vremenima?

E, pa nekad prate nekad ne. I sve se menja. Kod kasnijih spomenika analiza zavisi i od toga o kojoj se pravopisnoj školi radi, jer neke pravopisne škole prate govor doslednije. :D
79
Граматика / Одг.: Kilogram, litar, sat
« Последња порука alexl 29. 04. 2024. у 18.24 »
Po mom jezičkom osećaju, bilo bi ispravno:
- samo drugo (ne mogu sebe da zamislim da kažem, npr. ?Dajte mi četiri flaše od jedan litar.
- oba
- samo drugo
- samo drugo (? juče su bila dva stepena ispod nule - dva su bila ispod nule, a iznad nule ih je bilo desetak)

Zašto?
Na ovo nemam smislen odgovor,  već samo neke prilčno nategnute analogije.
80
Правопис / Одг.: Писање имена у дипломама, похвалницама…
« Последња порука Duja 25. 04. 2024. у 15.20 »
Цитат: https://www.ossj.rs/odluke-i-saopstenja/o-deklinaciji-prezimena-zenskih-osoba/
ПЖО која се завршавају на –а, типа Коштуница, Бјелица, Кудрна, Буха, Карлеуша, Морина и сл., могуће је мењати у складу с деклинацијом именица на –а. Међутим, пошто у том случају нема разлике између ПЖО и ПМО, упутно је сходно тачки 1 уз ПЖО употребити један од именских детерминатива.
…a u tački 1 kaže…
Цитат
Одговарајући падежни однос ваља, отуда, исказати навођењем личног имена испред презимена или…
…dakle, Nedi Čiči (tako i Koštunici, Bjelici…).
Странице: 1 ... 7 [8] 9 10