Још две ствари да додам.
Иако се у устаљеним рачунарским публикацијама пише изворнички, колико сам видео од тога се одступа код имена људи, која се и даље пишу прилагођено. Ово је вероватно најпре услед такве праксе у српском уопште, али има додатног смисла само по себи. Имена свега другог у вези са рачунарима у највећем броју су на енглеском и квазиенглеском, који је колико-толико познат циљној публици. Имена људи, пак, заиста стижу из разноразних језика чак и у рачунарским публикацијама, па је за њих потребније успоставити везу са очекиваним изговором на српском.
Технички није превише напорно одржавати разлику прилагођено—изворничко писање између две варијанте текста. Само треба напоредо уметати оба облика са утврђеним обележавањем, тако да на крају (пред графичку обраду) може да се аутоматски разложи на ћириличку и латиничку варијанту. Ја, рецимо, користим обележавање по обрасцу ~@/ћирилицом/латиницом/, где место / може да се употреби било који други знак (за случај да сама фраза садржи /), на пример: „у ~@/Дебијановим/Debianovim/ ризницама има преко 30.000 пакета“. Ово онда може једним регуларним изразом и простом транслитерацијом да се претвори у циљне варијанте. Ако је текст у обичнотекстуланој датотеци tekst.txt, онда се tekst-cir.txt и tekst-lat.txt добија овако:
$ cat tekst.txt | perl -p -e ’s/~@(.)(.*?)\1(.*?)\1/\2/g’ > tekst-cir.txt
$ cat tekst.txt | perl -p -e ’s/~@(.)(.*?)\1(.*?)\1/\3/g’ | recode-sr-latin > tekst-lat.txt
