Аутор тема: Оправданост прилагођеног писања у латиничној графији  (Прочитано 3123 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Александар

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 95
    • Српски ми је матерњи језик
    • ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Поздрав свима.

У питању је ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу на српском језику. Часопис ћемо издавати на оба писма.

Колико је оправдано прилагођено писање страних речи у латиничној графији? Када се страна реч први пут нађе у тексту онда се она напише прилагођено а у загради се да и њен изворни облик, а надаље се само пише прилагођено. Мислим, не желим неоправдано да будем оптужен како наводим воду на своју воденицу (због аутоматског пресловљавања из ћирилице у латиницу) па због тога питам. Верујем да се многи неће сложити са овим да је оправдано прилагођено писати и у латиничној графији. Пада ми на памет један пример. SKuL (SQL). Али онда помислим зашто би SKuL представљао већи проблем него што је то СКуЛ (SQL) у ћириличној графији?

Замолио бих вас за ваше стручно мишљење.

Унапред вам хвала.
Ко хоће да учи, свуда нађе школу.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.048
СКуЛ je Časlavljeva inovativna transliteracija, ako se slažeš s njegovim pristupom ovoj problematici, a rekao sam u drugim raspravama da bi konzervativno trebalo pisati SQL, i ćirilicom i latinicom, mada ni eskuel nije pogrešno prema Pravopisu. Kao što je pisao Klajn i kao što vidimo na primjeru ostalih jezika koji se pišu ćirilicom, kombinovanje ćirilice i latinice nije nikakvo svetogrđe kada za tim postoji potreba.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 286
(Да додам и своје образложење те иновативне транслитерације, мало касније у истој теми: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=45.msg4937#msg4937.)

Што се Правописа тиче, потпуно је у реду писати прилагођено у тексту латиницом. Штавише, Правопис изричито наводи могућност директног пресловљавања између писама као једну значајну повољност оваквог система. Дакле, с те стране, остаје потпуно на аутору текста (или уредништву) који ће систем употребити. Међутим, ако би се изабрало прилагођено писање уместо изворничког у збирци (часопису, итд.) латиничких текстова рачунарске тематике, то би било потпуно супротно до сада развијеном обичају за такве збирке текстова. Укратко, нормативно гледано свеједно је, али ће бити много мање трулог парадајза из публике ако се примени изворничко писање.



Ван мреже Александар

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 95
    • Српски ми је матерњи језик
    • ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Ко хоће да учи, свуда нађе школу.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Sve stoji što je napisano, ali ja nikako ne bih transkribovala te iformatičke skraćenice jer one jednostavno nisu poznate u tim formama. Dok nisam pročitala da je SKuL zapravo SQL, milsila sam da se radi o nekoj lobanji! Ovde se slažem sa Stoundarom, ne bih da ti sam (ili bilo ko drugi) izmšlja toplu vodu. Latinica ili ćirilica, sve što se transkribovati može, transkribuje se, ali ono što previše menja svoj oblik da postaje apsolutno neprepoznatljivo, ostavi u originalu. Uostalom, to kaže i sam Pravopis.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 286
Још две ствари да додам.

Иако се у устаљеним рачунарским публикацијама пише изворнички, колико сам видео од тога се одступа код имена људи, која се и даље пишу прилагођено. Ово је вероватно најпре услед такве праксе у српском уопште, али има додатног смисла само по себи. Имена свега другог у вези са рачунарима у највећем броју су на енглеском и квазиенглеском, који је колико-толико познат циљној публици. Имена људи, пак, заиста стижу из разноразних језика чак и у рачунарским публикацијама, па је за њих потребније успоставити везу са очекиваним изговором на српском.

Технички није превише напорно одржавати разлику прилагођено—изворничко писање између две варијанте текста. Само треба напоредо уметати оба облика са утврђеним обележавањем, тако да на крају (пред графичку обраду) може да се аутоматски разложи на ћириличку и латиничку варијанту. Ја, рецимо, користим обележавање по обрасцу ~@/ћирилицом/латиницом/, где место / може да се употреби било који други знак (за случај да сама фраза садржи /), на пример: „у ~@/Дебијановим/Debianovim/ ризницама има преко 30.000 пакета“. Ово онда може једним регуларним изразом и простом транслитерацијом да се претвори у циљне варијанте. Ако је текст у обичнотекстуланој датотеци tekst.txt, онда се tekst-cir.txt и tekst-lat.txt добија овако:
$ cat tekst.txt | perl -p -e ’s/~@(.)(.*?)\1(.*?)\1/\2/g’ > tekst-cir.txt
$ cat tekst.txt | perl -p -e ’s/~@(.)(.*?)\1(.*?)\1/\3/g’ | recode-sr-latin > tekst-lat.txt

Тагови: