Шнала ми је у собу или у соби

[NouvelleVague]

Pa ja kad sam govorila tako, mene su nastavnici i profesori izvredjali kako ne znam svoj maternji jezik, ponajvise profesor biologije koji je rekao da ja i znam bar da beknem za razliku od moje sestre. Po njima je to da znam samo napamet neke izraze i neke reci, ali da ne znam maternji, srpski jezik i da mi mesto nije u skoli. Tako da.. Ja radim ono sto vidim od starijih ljudi, satro obrazovanih i na visem stupnju obrazovanja (samo zaboravljam da su im neke druge stvari jako niske). To sto znam da pricam je jedno, ali ja ne znam pravilno niti znam sta je sta niti to razumem i po njima ja ne znam maternji jezik, vec samo neke reci..

Rancher je stavio citat.
Ako su dijalekti (tj. ove moje greske) sasvim ok i normalne, cemu onda zgrozavanja od strane tih profesora, a ja ne smem isto to da radim i da kazem sto su oni radili i govorili? (nije da ja sad kazem za ljude iz sela nesto lose, vec da objasnim ljudima koliko se po selima malo radi jer niko nece u selo i da radi sa tom decom/ljudima i zasto posle iz njega izlaze deca koja se muce ovako kao ja jer ce uvek savladati prvo ono sto ostaje u usima tj. sto se slusa svakodnevno nego sto se uci iz gramatike jer ispravno ima da cuje retko kad)

Mislila sam da udje u samu sobu i da pogleda u njoj, da pogleda krevet, fioku,pomeri papire, recimo.. I tu bi onda islo u sobi? (sad sam zbunjena..). Idi u sobu i pogledaj. Idi u postu i pogledaj. Pogledaj u posti/pogledaj u sobi? Uf..

[Belopoljanski]

Не могу да се сетим да ли сам већ ово исто писао на овој теми (нешто ми је све познато), али у Банату се међу мештанским становништвом у локативу често користи именица као да је деклинирана у акузативу. Не даје се одговор на питање „у/на чему?“ него „у/на шта?“

— Где је Пера? — Ено га на кров.

— Где си био пре пола сата? — Био сам у башту.

— Шта си радио јуче поподне? — Седио сам у собу.

— Ди су ми оне старе књиге? — Све су на ͜таван.

— Је л’ ту Мика? — Није, на викендицу је.

Итд.

Чујем да је овај тип локатива „стандардизован“ као црногорски локатив у Граматици црногорског језика (уп. Његошево из рукописа „на муку се познају јунаци“, лекторисано у „на муци итд.“). Једино што он уопште није карактеристика искључиво Црне Горе.

Овакав тип локатива се данас врло ретко чује, и то по правилу само код старијих мештана, или код људи из чистих староседелачких села који не проводе много времена ван своје уже средине. На пример, и код ученика средњих школа који су основну школу завршили у тим срединама. Где год постоји измешаност са колонизованим и избеглим становништвом, продор стандардног језика је по овом питању толико олакшан да је код млађих генерација оваква специфичност врло ретка.

Не бих ово повезивао са влашким/румунским утицајем.

[NouvelleVague]

Hm.. Tata mi je iz CG (njegov otac sa Kosova), ali on, recimo, ovde skroz drugacije prica, kad ostanemo duze u CG, onda pocne da prica kao oni (i ja recimo nista ne razumem tamo te ljude, to vam je Spuz, i zaboravih ime drugog sela, to je u planinama) i ja jedino primetim tada razliku u akcentu, nacinu izgovaranja reci i sto onda koristi neke sinonime, da tako kazem. Mamin otac je odrastao u Trnjane (kod Pozarevca) ali mu je jedan deo porodice iz Bosne, mamina mama, tetka i ujak i moja prababa su odrasli u Leskovcu kod Zdrela ili  Petrovca na Mlavi, ne znam sta je blize (zaboravih). I sad odakle sve to vodi, ja zaaista ne znam U selu je naravno vise Vlaha, ali imamo i Madjare, ciste Srbe, Hrvate (<3), Bosance, i same Rumune (mislim da imamo jos neke, ali vise i ja zaboravih jer nisam stalno u kontaktu sa tim ljudima kao onda dok sam isla u skolu u selu i onom ’gradu’ ).

A kako se onda kaze- Oni su odlazili na dvor/u. Oni su bili na dvor/u? Nalazili se na dvor/u. ?

Kod mene u selu, ja vise primetim akcente i eventulane lose postavke vokala, sto bih ja rekla zamena vokala (sto naravno primecujem i kod sebe, i kad odem tamo, pocnem i ja izgovaram isto kao oni, pa dodjem ovde pa se to izgubi i sve tako u krug. Muka moja)

Kod nas koriste to di si, ce se cujemo, ce se vidimo, i bas to - u bastu sam bila, kopala sam ceo dan. Recimo mamina mama ima nekih slicnosti u govoru sa ostalima iz sela, a opet u nekim stvarima se razlikuje od njih. Ne samo ona, nego i neki drugi ljudi. Verovatno da im je nesto uslo u uho, u naviku govorenja, a nesto im je ipak ostalo zavisno od mesta odakle su dosli. Kao i samo akcentovanje nekih reci.

[Vukvuk]

NouvelleVague, sve te gluposti koje su tebi nastavnici biologije ili likovnog, pa i nastavnici srpskog, pričali u školi slobodno zaboravi, ja ti (kao filolog opšte lingvistike) kažem za jezik onako kako jeste. Prvo, treba slobodno da govoriš svojim dijalektom, nema razloga da ga se stidiš, jer su svi dijalekti jednako vredni (i tzv. književni, tj. standardni jezik je samo još jedan dijalekat, sa jedinom razlikom da on ima ulogu sredstva komunikacije među govornicima različitih dijalekata). Drugo, generalno treba da prestaneš da se obazireš na prostake koji se usuđuju da ljudima sude prema tome kako govore, umesto prema tome šta znaju i koliko kao ljudi vrede.

Ponavljam, svaki je dijalekat jednako složen i vredan, međutim, s obzirom na to da su ljudi takvi kakvi su (vole da sude), s obzirom na stvorene navike, a i neke objektivne potrebe, nije zgoreg ovladati standardnim jezikom. Ti u najvećem delu njime već vladaš (promena imenica, zamenica, prideva, brojeva, glagola, upotreba padeža, vremena itd., osim u pojedinostima, ista je u tvom dijalektu i u književnom, tj. standardnom jeziku), i potrebno je malo stvari još da usvojiš da bi njime vladala praktično bez greške.

Što se tiče distinkcije akuzativ : lokativ u okviru odredbe mesta, ona se tiče kretanja, ali na koji način: nije dovoljno da postoji neka veza sa kretanjem, nego glagolska radnja treba da označava kretanje, da bi išao akuzativ; u suprotnom ide lokativ. Otići = započeti kretanje iz jednog mesta u pravcu nekog drugog, otuda otići u poštu (akuzativ); staviti = izvršiti kretanje nekog predmeta sa jednog mesta na neko drugo, otuda staviti u rernu (ponovo akuzativ). Naravno, da bi ti nešto ispekla u rerni, prvo moraš da ga staviš u tu rernu, ali sam glagol ispeći ne označava kretanje: ispeći = termički obraditi na određeni način; zato se peče u rerni (lokativ).

Slično, pogledati u primeru pogledati u sobi/sobu ne označava kretanje: pogledati = primiti čulni utisak iz nekog izvora uz pomoć čula vida; zato pogledaj u sobi (lokativ). Međutim, pogledati može značiti uputiti (okrenuti) pogled u pravcu nekoga ili nečega; zato ćeš reći pogledaj u mene, pogledaj u nebo, pogledaj u vrata (akuzativ).

[Vukvuk]

A kako se onda kaze- Oni su odlazili na dvor/u. Oni su bili na dvor/u? Nalazili se na dvor/u. ?

Oni su odlazili (kretali su se sa mesta na kome su se prethodno nalazili) na dvor.
Oni su bili na dvoru (nema kretanja).
Nalazili su se na dvoru (nema kretanja).

Zapravo, čak i ako glagol označava kretanje, ali dopuna ne označava cilj nego prostorni okvir u kome se dešava to kretanje, opet će ići lokativ: Šetao se u sobi, Šetali su se na dvoru (mada ćeš češće reći po sobi, po dvoru, ali to je takođe lokativ), ali Ušetao je u sobu, Ušetali su na dvor.

[Бруни]

A kretali su se KA… dvoru!