То Брунино "пршута" у генитиву, макар и у шали, вероватно има везе са нашим епским народним песмама. Сетих се стихова из песме "Марко Краљевић и Муса Кесеџија", када Марко, по окончању трогодишњег утамничења, иште "дебелА месА овнујскоГА, и бешкотА хљебА бијелоГА". Мени то личи на словенски генитив, иако није реч о одричном облику глагола.
Раније сам о њему размишљао као о посебном облику генитива, који је у изворном облику, у неким случајевима, ишао са предлогом ОД (дај ми од тог-и-тог меса, свеједно колико, или толико-и-толико), па је дошло до скраћења израза губљењем предлога, чиме се овај генитив смешта негде између партитивног и аблативног.