Deirdre

[J o e]

Шта вели Прћић, како се транскрибује ово име?

У Кембриџовом изговорном речнику је дато:
британски: /ˈdɪədri, ˈdɪədreɪ/, амерички: /ˈdɪrdrə, ˈdɪrdri/

[Stoundar]

Deirdre /dirdri/ Dirdri
I preslovljeno, jer poneki korisnici ne razlikuju izvorni izgovor od adaptiranog:

Deirdre /дирдри/ Дирдри

[J o e]

А шта ти мислиш, долази ли Дирдре у обзир, ако се неко зове /ˈdɪədreɪ/ или /ˈdɪrdrə/?

[Stoundar]

Mislim da je Prćić vidio i te zapise (jer je koristio i LPD i CPD), samo što ne smatra razlike u njima relevantnim za transkripciju. LPD iz 2008. daje izgovor sa /i/ na kraju, s napomenom da se izgovor sa /ə/ na kraju koristi u Irskoj (ali ne u irskom jeziku, za koji je takođe dat poseban IPA zapis).

[J o e]

Дакле, ти се слажеш с овим: неко се зове /ˈdɪədreɪ/, ми га транскрибујемо Дирдри?

[Stoundar]

Nisam siguran. Evo šta kaže uvod u rječnik:

ADAPTACIJA IMENA S VIŠE MOGUĆIH IZGOVORA. Usled već spomenute nedoslednosti odnosa između glasova i slova u engleskom jeziku, jedna kombinacija slova često može predstavljati više glasova. Posledica toga je postojanje nekoliko mogućih izgovornih varijacija za jedno isto ime. U pogledu izgovora variraju oblici zastupljeni u britanskom i u američkom standardu, pa oblici svojstveni samo jednom standardu, te oblici vezani za određene ličnosti i porodice. Takve varijacije nije (uvek) neophodno prenositi, pa bi se zbog toga trebalo opredeliti za jedan opšteprihvaćen izvorni izgovorni oblik, najuspešnije uklopljen u naš jezik. Izuzetak bi, naravno, predstavljali oblici karakteristični za pojedine ličnosti.

[J o e]

Још само да је рекао које су то „поједине личности”.

Мени се то не допада, нарочито што Дирдри није ништа „успешније” уклопљено него Дирдре.

[Stoundar]

One koje se bune? „Don’t call me Dear-dree, it’s Dear-DREY!“

[Stoundar]

One koje se bune? „Don’t call me Dear-dree, it’s Dear-DREY!“

Moram se složiti sa sobom (pošto mi je zabranjeno da brišem ili da dopunjavam poruku ), jer nije li primarna svrha transkripcije – pisanje ćirilicom? Imajući to u vidu, najbolje je kada svaki izvorni oblik ima samo jednu transkripciju, zabilježenu u nekom rječniku na osnovu kojeg je zapamtimo i primjenjujemo kad god nam zatreba. I obrnuto, znajući transkripciju, brzo zaključimo na koje se izvorno pisanje odnosi.

Međutim, s obzirom da se transkripcija zasniva na izgovoru a ne na zamjeni slova kao transliteracija, očekivano je da će različiti izgovorni oblici uticati na stvaranje različitih transkripcija u praksi. Koliko sam razumio Prćićev postupak, on je istražio šta se zapravo koristi na terenu (nekako je morao pronaći sve one oblike navedene pod NE), i po određenim kriterijama procijenio šta da izbaci a šta da ostavi, jer piše na početku da bez nekog sistema ne možemo vrednovati transkripcije na koje naiđemo – otuda pravila. Ako je više transkripcija u skladu s pravilima, onda ih ostavimo ako su se ustalile usljed značajnih razlika u izvornom izgovoru, ali cilj je da svedemo njihov broj na minimum, ne da ugodimo nosiocu imena do najsitnijeg detalja.