Принципи српског правописа

[Шоми]

И ја бих пре био за морфолошки правопис, ако би се нешто мењало.

[J o e]

Dosledno u kojoj meri?

Pretsednik? Precednik? Otštampati? Voćstvo? Athezija, jurizdikcija, pozdiplomski? Vašinkton, Pidzburg? Jedamput? Nirmberg, Kambera? Najači, buica, majca? Čii?

Осим страних имена, да. Нисам сигуран да су баш ова решења са ј једино фонетска.

[Orlin]

Колико jа знам, првотни правопис сваког jезика jе потпуно фонетски и изражава 1:1 изговор за време у коje jе створен, али ово стање односа правопис vs. изговор се никада не одржава дуго (не мислим да се ни турски правопис тренутно 1:1 подудара с изговором иако jе уведен пре мање  од 100 година).

[Vukvuk]

Мислим да jе фонетски принцип, jош увек превладаваjући у српском правописом, већ довољно "покварен" убацивањем разних "морфологизама" с идеjом решити проблеме коjе фонетски принцип ствара: мања препознатљивост структуре речи, изобличење страних имена и интернационализама итд. Зато би било наjбоље (и наjлакше) прећи на доследно морфолошки правопис с минималним броjем изузетака, што изузетно добро функционише у бугарском и руском - има скоро никаких недоумица ако можеш да анализираш морфологиjу. Релативно велики броj допуштених одступања од главног принципа српског правописа, уз то су нека без видљиве логике - нпр. зашто се никада не jедначе -дс- и -дш-, управо jе узрок многих недоумица попут ове с поДфорумом jер пречесто мораш да размишљаш шта да jедначиш и шта не.

Iz mog iskustva, Rusi imaju daleko više problema sa pravopisom nego mi, da ne govorim o Francuzima ili Englezima, tako da morfološki pravopis uopšte nije olakšica sa te strane. (Uostalom, sam primećuješ: i u srpskom probleme prave odstupanja od fonološkog pisanja u pravcu morfološkog.)

[Belopoljanski]

Dosledno u kojoj meri?

Pretsednik? Precednik? Otštampati? Voćstvo? Athezija, jurizdikcija, pozdiplomski? Vašinkton, Pidzburg? Jedamput? Nirmberg, Kambera? Najači, buica, majca? Čii?

I meni se više sviđa morfološki pravopis.

Или бујца, чи (чи́).

И мени се више свиђа морфолошки правопис. Још кад би се вратио и јат, iś!

[Vukvuk]

Влада усвојила мѣре штедње

Влада Србије усвојила програм мѣра штедње, чији је циљ да се смањи буџетски дефицит. Неће бити смањиване плате, пензије и социјална давања, субвенције и капитални разходи. Усвојен амандман којим ће се омогућити повраћај пореза на опрему и храну за бебе.
 
На данашњој сѣдници Влада Србије усвојила је програм мѣра штедње који има за циљ да смањи буџетски дефицит и, уз уштеде од 15,7 милијарди динара, доведе га у наредном периоду на ниво предвиђен Законом о буџету за 2012. годину, изјавио је државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић.

Никезић је на конференцији за новинаре послѣ сѣднице Владе истакао да ће уштеде бити остварене преусмѣравањем дѣла сопствених прихода на обште приходе буџета што доноси 10,9 милијарди динара, као и уштедама на дискреционим разходима, што ће донѣти 4,8 милијарди динара.

Никезић је указао да је Влада увела и ограничење задуживања тако да ће гаранције умѣсто 432,5 милиона евра, како је предвиђено буџетом, бити 120 милион евра, а пројектна задужења од домаћих кредитора 17,5 милиона евра умѣсто предвиђених 115 милиона.

Наводећи да је буџетски дефицит већи од предвиђеног, јер је пад прихода у фебруару био 20 одсто, Никезић је истакао да Влада у прва два мѣсеца није трошила више него што је предвиђено већ је напротив трошила мање, и то за готово 13 одсто.

Никезић је додао да је Влада препоручила примену мѣра штедње свима који улазе у консолидовани буџетски дефицит као што су Војводина, локалне самоуправе, организације обавезног социјалног осигурања, али и јавним предузећима.

Новим мѣрама, како је агенцији Бета раније речено у Влади, неће бити умањиване законом прописане изплате, као што су плате, пензије и социјална давања, али ни субвенције и капитални разходи.

Уштеде у буџету веће од 10 милијарди динара требало би да буду постигнуте смањењем разхода фондова и државних служби које имају собствене приходе, затим мањим трошковима за службена путовања, услуге по уговору, набавку роба и услуга.

Буџетом за ову годину предвиђени су приходи од 750 милијарди, разходи од 890 милијарди, а буџетски дефицит 140 милијарди динара. Дефицит буџета је на крају фебруара износио 37,2 милијарде.

Фискални савет раније је прѣдлагао да се уштеда постигне тако што би се локалним самоуправама пренѣо већи део трошкова, јер оне сада добијају већи део од пореза на зараде.

Градови и обштине ће током 2012. имати 40 милијарди динара веће приходе. С друге стране, по прѣдлогу буџета, преузеће свега 15 милијарди "теже" обавезе. Постоји могућност да се дѣо надлежности, прѣ свега социјална давања, са централног пренесу на локални ниво. Међутим, то није могуће без измѣне закона.

Мѣре штедње наговѣстио је и премијер Мирко Цветковић на Бизнис форуму на Копаонику уколико приходи буџета буду изпод планираних.

Премијер је тада рекао да су у јануару приходи буџета били нешто изнад плана, а у фебруару мало изпод планираног нивоа, наводећи да ће влада морати да приступи мѣрама штедње ако се пад прихода настави и у марту.

[Stoundar]

[Belopoljanski]

Mnogo mi je lěpši latinični, sa te strane. Poslě sědnice vlade, usvojene měre štednje.

[Vukvuk]

I meni. Stoundaru je izgleda stran koncept thinking outside the box.

[Stoundar]

Što?   Pa zar nisam predložio revolucionarnu tehnologiju za naše prostore: spelčeker usklađen sa P 10 , sa ugrađenim Prćićem i čitavim RMS u bazi podataka ? Ako ovo nije izvan kutije, ne znam šta bi drugo bilo.

[Orlin]

Мислим да jе фонетски принцип, jош увек превладаваjући у српском правописом, већ довољно "покварен" убацивањем разних "морфологизама" с идеjом решити проблеме коjе фонетски принцип ствара: мања препознатљивост структуре речи, изобличење страних имена и интернационализама итд. Зато би било наjбоље (и наjлакше) прећи на доследно морфолошки правопис с минималним броjем изузетака, што изузетно добро функционише у бугарском и руском - има скоро никаких недоумица ако можеш да анализираш морфологиjу. Релативно велики броj допуштених одступања од главног принципа српског правописа, уз то су нека без видљиве логике - нпр. зашто се никада не jедначе -дс- и -дш-, управо jе узрок многих недоумица попут ове с поДфорумом jер пречесто мораш да размишљаш шта да jедначиш и шта не.

Iz mog iskustva, Rusi imaju daleko više problema sa pravopisom nego mi, da ne govorim o Francuzima ili Englezima, tako da morfološki pravopis uopšte nije olakšica sa te strane. (Uostalom, sam primećuješ: i u srpskom probleme prave odstupanja od fonološkog pisanja u pravcu morfološkog.)

Енглески и француски правописи засновани су на традициjи и сачували су изговор од пре 300-500 година и изузетно су тешки пошто су скоро потпуно изгубили везу с изговором. Руски правопис ми се допада више пошто jе логичниjи иако има много више правила за учење и даљи jе од изговора због већег броjа гласовних промена (има редукциjе ненаглашених самогласника).
Никако не би било добро да Руси покушаваjу писати доследно на фонетском принципу уз таj изузетно велики броj позиционих гласовних промена у руском. Идеjа ми jе била да правопис мора бити што доследниjи и логичниjи да би се лако учио и примењивао.

[Vukvuk]

Енглески и француски правописи

Samo da znaš, mi tu po pravilu koristimo jedninu: engleski i francuski pravopis, srpski i ruski jezik, period 1919—1939. godine (a ne kao Rusi: сербский и русский языки, период 1919—1939 годов). Ali glagol ide u množini: Engleski i francuski pravopis zasnovani su…

Никако не би било добро да Руси покушаваjу писати доследно на фонетском принципу уз таj изузетно велики броj позиционих гласовних промена у руском. Идеjа ми jе била да правопис мора бити што доследниjи и логичниjи да би се лако учио и примењивао.

Ma šta znači ne bi bilo dobro (kad bi ruski pravopis bio fonetski), Belorusi takođe pišu fonetski. Ruski pravopis nije ništa dosledniji nego srpski. Naprotiv.

[Orlin]

Jа сам пробао да читам белоруски и на почетку ми jе било тешко препознати многе белоруске речи док их нисам прочитао наглас. Руски и белоруски имаjу превише гласовних промена, па би било врло тешко препознати речи ако се све промене бележе.

[Orlin]

Мислим да странци обично имаjу мање проблема с правописом без обзира на тип правописа него изворни говорници пошто те коjи уче неки jезик наjчешће виде непознате речи прво написане, а и се нормалн труде да пишу правилно jер се нормално акцентуjе на то у предавању страног jезика.
Осим тога, озбиљне проблеме ствараjу само претежно традиционални правописи, па чак често има такмичења у правопису таквих jезика: много су популарна такмичења у француском правопису, а jедан од моjих рођака, коjи jе живео у Пољскоj и учио у пољскоj школи, рекао ми jе да се проводе такмичења у пољском правопису чиjи победник добиjа ауто за награду. Пољски правопис jе често традиционалан и одражава изговор на раниjоj етапи његовог развоjа. Тако да су претежно фонетски или морфолошки правописи релативно лаки за савладавање.   

[Stoundar]

Engleski pravopis moramo učiti napamet (što više, to bolje), ali sa druge strane, postoje dobri spelčekeri i milion standarda za crtice, crte, navodnike i još mnogo toga — kada pišemo recimo za Economist, moramo koristiti Economist Style Guide, ili Chicago Manual of Style za neke američke publikacije. Zato je mnogo teže kritikovati nečije pisanje u imejlu, na forumu i sl. Lično nisam s tim imao problema, ali se mora što više pisati i sve će biti OK.