Наш мали француски колега је као једну од првих наших речи научио „пишки“ (једном смо испред кафане чекали другара, па сам морала да објасним шта човек ради…). Матори француски колега конта много, у стању је да опонаша све, али се не труди (бар не јавно) да заиста проприча српски. Колегиница (више пута помињана) која је код нас провела читаву недељу без већих проблема је научила ћирилична слова, могла је да чита текстиће на српском (избунарила сам неки прастари буквар), али није било времена да заиста почне да учи шта значи то што чита. Збуњивала се само на словима која исто изгледају у ћирилици и латиници (Х, В и сл.). Кад сам јој, уз читање, преводила поједине речи, без проблема је схватала реченице.