Hispanoamerikanci, iako govore španskim, vrlo često imaju imena koja su nekog drugog porekla. Tu se često javlja nedoumica, kako transkribovati, jer ponekad oni, iako izgovaraju pogrešno, ipak se trude da ime bude pravilno izgovoreno kao u original jeziku. Primeri su mnogobrojna imena engl. porekla koja počinju sa J, GI ili GE, slovo koje se iz španskog prema transkripciji prenosi kao H, ali oni ga ne izgovaraju tako, već je to neka mešavina između J i Đ. Dakle, ne vode se svojim pravilima čitanja, neg se trude da izgovore kako to ide u engl. ali nisu u stanju, jer engleski glas /dʒ/ ne postoji u španskom, pa samim tim oni ne mogu da ga izgovore tačno, nego izgovaraju glas koji je najpribližniji tom engleskom /dʒ/. Primera je mnogo: Jenifer, Jonatan, Geraldine, Gizele, itd.
Druga nedoumica koja mi se javlja jeste slovo Z u npr. našim prezimenima. Ima dosta Argentinaca, Čileanaca ili Urugvajaca koji vuku poreklo iz naših, ex-yu krajeva, i mnogi imaju ili srpska ili hrvatska prezimena koja se završavaju na -ic, tj. naše -ić. Za taj nastavak je jasno: oni to izgvaraju kao /ik/, i tako će se transkribovati, a ne prema našem originalu. Ali, šta sa slovom Z? Španska transkripcija kaže da se transkribuje sa Z, da bi se razlikovalo od S, ali to je prema španskom izgovoru, jer se Z i CE ili CI izgovara kao /θ/, ali Hispanoamerikanci ga izgovaraju kao /s/ i to vrlo čisto /s/. Sad, ako idemo prema izgovoru, a ne prema pravilima transkripcije, onda bi npr. Zulic ili Zivic bilo Sulik i Sivik. Ali, ako bismo sledili transkripciona pravila za Z, onda bi bilo Zulik i Zivik, sto se onda dosta udaljuje od njihovog izgovora, tj. kako ga izgovara osoba koja nosi ime, a ako smo krenuli od pretpostavke da idemo prema izgovoru, a ne prema transkripcionim pravilima (kao npr. za J), onda bi trebalo biti dosledan, zar ne?
Šta mislite o ovom pitanju?
