Srem - Srijem

[Бруни]

Sasvim slučajno saznah da srpska i hrvatska ijekavica nisu iste. Prema g. Telebaku:

Хрвати имају досљеднији ијекавизам, нарочито у префиксима: пријенос, пријевоз, пријевоз, пријећи итд., код Срба ијекаваца је само: пренос, превод, превоз, прећи …"

Iz ovog proizilazi da je dobro pisati npr. Srem i ijekavskom tekstu.

Šta norma kaže?

[.:Aleph:.]

Зар је ’сре-’ префикс? Није ли у српском Срем источни Срем, а западни је Сријем? У сваком случају, Телебак нема појма, Хрвати не говоре ијекавски него јекавски. Прилично су осетљиви на то, а с друге стране мало их зна да садашња норма прописује такав назив.

[J o e]

П93 је дозвољавао случајеве са прије-. Дакле, Телебак опет прича којешта. Не знам напамет како је у П10.

Властита имена задржавају свој екавски/ијекавски лик увек: Бијело Поље, Бела Црква, Ријека, Пријепоље, Сњежана, Љепосава… Срем може у оба лика јер тамо живе и екавци и ијекавци.

Вук је, нпр., писао само Сријем.

[Бруни]

Hm, da. Tako sam i mislila. Dakle, to je samo još jedna u nizu Telebakovih ludorija. Kako je taj čovek uopšte stigao do Pravopisne komisije?

PS:ALeph, koliko ja znam, ijekavski jekavski su jedno te isto…

[J o e]

Нису исто. Ијекавски има и кратки и дуги рефлекс (дијете, дјеца), а јекавски само кратки, једносложни (дјете, дјеца). Е сад, Хрвати су задржали вуковски испис, али имају једносложни изговор (види се по акцентима): дијете /дје́те/, дјеца /дјѐца/, снијег /снје̑г/, сњегови /сње̏гови/.

[.:Aleph:.]

А када смо код Вука и његовог говора – Тршић и Лозница припадају источнохерцеговачком или шумадијско-војвођанском? На граници су, чини ми се, а с дијалектолошких мапâ не могу да проценим. Данас су претпостављам већином то екавски крајеви?

[Stoundar]

Već smo jednom o Telebaku i obliku prijedlog razgovarali ovdje:

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2587.0

Kasnije se drukčije izrazio:

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5313.0

[Бруни]

Нису исто. Ијекавски има и кратки и дуги рефлекс (дијете, дјеца), а јекавски само кратки, једносложни (дјете, дјеца). Е сад, Хрвати су задржали вуковски испис, али имају једносложни изговор (види се по акцентима): дијете /дје́те/, дјеца /дјѐца/, снијег /снје̑г/, сњегови /сње̏гови/.

Hm, pa zar nismo negde rekli da jesu? Ja sam bila ubeđena da jesu…

Meni nije jasno, ako već postoji pravilo s tim jatom, kako onda negde jeste, a negde nije opravilno ubaciti to ije? Kako to da kod Hrvata jeste pravilno prijevoz, a kod Srba nije? Pa ijekavica bi trebalo da bude ista, zar ne? Jer jat je postojao u toj reči i kod njih i kod nas. Ili nije?

[.:Aleph:.]

Хрватска нормативистика заправо -ије сматра двогласником – али има и оних који то сматрају „фантомском фонемом” – па је онда допуштен силазни нагласак у речи снијег, која је у Срба двосложна.

[.:Aleph:.]

Нису исто. Ијекавски има и кратки и дуги рефлекс (дијете, дјеца), а јекавски само кратки, једносложни (дјете, дјеца). Е сад, Хрвати су задржали вуковски испис, али имају једносложни изговор (види се по акцентима): дијете /дје́те/, дјеца /дјѐца/, снијег /снје̑г/, сњегови /сње̏гови/.

Hm, pa zar nismo negde rekli da jesu? Ja sam bila ubeđena da jesu…

Meni nije jasno, ako već postoji pravilo s tim jatom, kako onda negde jeste, a negde nije opravilno ubaciti to ije? Kako to da kod Hrvata jeste pravilno prijevoz, a kod Srba nije? Pa ijekavica bi trebalo da bude ista, zar ne? Jer jat je postojao u toj reči i kod njih i kod nas. Ili nije?

Правило је: дуги слогови – -ије-, кратки – -је. Али је изузетака много.

[J o e]

Не мора свуда у ијекавском да буде исти рефлекс јата. И у екавском имаш по дијалектима секира/сикира, старији/стареји… Тако се у ијекавском налази, нпр., сни̏јег, сни̏је̄г, сније̑г, снје̑г, сње̑г; дијѐте, дије́те, дје́те; дјѐца, ђѐца. Све зависи од тога шта ћемо узети за норму.

Но, могуће је да и Хрвати говоре превоз и сл., али да хоће да направе стандард што различитији од српског. Зато су вероватно нормирали и грјешка и сл., иако то нигде није уобичајено.

[.:Aleph:.]

Но вечито је питање како су Црно̀го̄рци убацили ј у сјутра (у значењу ’дан после данашњега’, не ’изјутра’). 

[Бруни]

Па лепо, јасно је ко дан: с јутра. 

Јое, јасно је мени да се јат различито рефлектује у различитим дијалектима али нису сви говори правилни, зар не? Мене сад занима само норма. Јер норма постоји, зар не? Да не постоји, онда би Телебакове менталне муње о Срему и Сријему биле потпуно валидне, а нису, колико сам те ја схватила…

Алеф, ја знам за то правило, на њега сам се и односила упретходном посту. Дакле, тамо где је био јат, тамо имамо ијекавицу. Дуго екавско Е = ије, кратко екавско Е = је. Сад одједном испада да понегде може да остане екавски облик иако је ту био раније јат. Е, то не разумем. Напомињем, говорим само о оном дијалекту који је узет као норма, други ме тренутно не занимају.

Сад ми паде на памет — а како настаје Љ или Њ, као у сљедећи и сњег?

[Stoundar]

Meni je taj dvosložni izgovor potpuno stran po jezičkom osjećanju.

[Belopoljanski]

Срем може у оба лика јер тамо живе и екавци и ијекавци.

Ризиковаћу да дебело погрешим, али мислим да би ово за Срем морало да важи из неких сасвим других разлога. Вук је такође писао и Спљет, Лијевно, Биоград итд.

Колико знам, у време устаљивања оба лика у Срему није било домаћих ијекаваца, само екаваца и нешто мало икаваца.

Није ли у српском Срем источни Срем, а западни је Сријем?

У српском је и западни Срем, јер су Срби из западног Срема такође екавци.