РМС:
темељан, -љна, -љно
1. а. који се односи на темељ, који припада темељу. — То је зацијело зима продрла у темељне греде. Бен.
б. који има чврст темељ, основ, сигуран, поуздан, добро заснован, солидан. — Све је било јако и темељно и све пространо и комотно. Срем.
2. а. дубоко, добро проучен и свестрано обрађен, продискутован, припремљен, организован. — То претпоставља велику спрему и темељно познавање језика. Нед. И најситније ствари није без темељног договора предузимао. Дом.
б. који дубоко проучава, свестрано обрађује иуверљиво, убедљиво доказује нешто; који зна добро своју струку, сеој занат. — Вукове полемике јаче су . . . од противничких . . . Јаснији је у излагању . . . темељнији у доказивању. Прод.
3. који је здрав и јак, снажан. — Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију. Игњ. Човјек средовјечан, али темељан и јакостан. Цар Е.
4. који чини основ чега, главни, најбитнији, основни. — Не дирајте у темељне законе. Фелд. Темељна тема Крањчевићеве поезије је резигнација. Матош.
5. који се испољава у целини, потпун: темељно оздрављење. Р-К Реч.
6. необ. згодан, простран, повољан за употребу, коришћење. — Решио [је] питање свога живота, обезбедио буџет добро посгављене куће са свима одељењима, од доброг подрума и темељне кујне до . . . салона за велики свет. Грол.
темељит, -а, -о
темељан (16—б). — Поред темељите спреме учитељ ваља . . . да је човек озбиљан . . . добродушан . . . стрпљив. Панч. Није марио да напише једну солидну и темељиту књигу о Цариграду. Поп. П. Овдје . . . указа се Вуку згода . . . да развије темељите мисли о најважнијим питањима. Јаг. Био је просијед, бујне длаке, темељит. Кал. Сретоше се у сокаку . . . звонар Војин и џематлија Ејуб, чврст темељит младић. Бан. Да ли му је то истраживање . . . донијело неке нове снаге или неку темељиту истину? Ант. 1.
