Разликовни речници српског и хрватског jезика

[Vukvuk]

Аскурђел није митско, бележи се на више места,

Znam da RSJ, na primer, ne beleži, kao ni HJP. Čak ni Obratni rečnik. Treba još videti RMS i RSANU.

[rade]

РМС, 2. фототипско издање, 1990, стр. 103

[Orlin]

Evo primera vesti sa sajta HRT-a, čisto da vidiš broj razlika (ako izuzemo ekavicu/ijekavicu):

Sudbina tužbe ovisi o Beogradu > zavisi od Beograda

Bio je rat, bili smo napadnuti prije 20 godina. Srbija je prostor na kojem se govori sličnim jezikom, uzajamno razumljivim, gdje postoji značajan prostor za hrvatske tvrtke > firme/preduzeća. To je naš interes bez velike patetike i emocija, dakle susjedi - partneri, možemo raditi, poštovati se. Ako to postignemo, to je velika stvar, ocijenio je premijer Zoran Milanović na tradicionalnom božićnom domjenku > banketu Srpskoga > Srpskog narodnog vijeća (SNV).

Domjenak > Banket SNV-a: Obnova povjerenja

Na pitanje opterećuju li te odnose međusobne tužbe, Milanović je odgovorio da se na tužbi radi već 12 godina i da su u njoj neki zahtjevi koje Hrvatska postavlja. O tome > Od toga hoće li ih partneri u Beogradu ispuniti, ovisi > zavisi svaki daljnji razgovor o sudbini te tužbe, zaključio je.

Sudbina nestalih, granice, sukcesija, ukradena kulturna dobra…

Predsjednik Ivo Josipović ocijenio je da je u posljednje dvije godine učinjen vidljiv pomak u hrvatsko-srpskim odnosima, no ima još dosta važnih otvorenih pitanja, kao što je sudbina nestalih Hrvata i Srba, zatim granice, sukcesija, ukradena kulturna dobra. Smatra kako je došlo vrijeme da ih odlučno rješavamo.

Na upit > Na pitanje / Upitan opterećuju li međusobne tužbe odnose dviju zemalja, Josipović je odgovorio kako u određenoj mjeri opterećuju iako ne misli da je to pitanje odlučujuće. Podsjetio je da je Hrvatska podignula > podigla tužbu kada su odnosi sa Srbijom bili gotovo na nuli, kada nije postojala perspektiva ne samo rješavanja problema, nego i ostvarenja legitimnih hrvatskih interesa, kada nije bilo suradnje > saradnje Srbije s Haškim sudom i kada uopće > uopšte nije bilo govora da bi se zajednički radilo na pronalaženju nestalih osoba.

Danas su okolnosti drugačije i mislim da je bitno da procijenimo možemo li, i kako, uspjeti u sporu, odnosno možemo li naše interese lakše i bolje ostvariti s tužbom ili bez nje i da onda odgovorno odlučimo. Mislim da je isto tako važno da se u javnosti ne pothranjuju > hrane/izazivaju očekivanja od tužbe koja nisu realna. To u prvom redu mislim kada je riječ o naknadi štete, rekao je Josipović.

Na pitanje o izjavi Ephraima Zuroffa da je sramota za Hrvatsku što su služene dvije mise za Antu Pavelića, Josipović je odgovorio da on osobno > lično i najveći dio hrvatske javnosti realno procjenjuju Pavelićevu ulogu u povijesti > istoriji, i ona je veoma loša. Podsjetio je da je cijeli državni vrh, bez obzira na stranačku pripadnost, odavao počast žrtvama politike koju je zastupao Pavelić. Danas je održavanje misa svedeno na jedan čin vjerske prirode, odaziv nije velik > veliki i tome ne treba davati veliku važnost, dodao je.

Na pitanje kako komentira > komentariše to što predstavnici HDZ-a nisu bili na božićnom domjenku > banketu, Josipović je odgovorio kako se nada da to nije nikakva politička poruka.

http://www.hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=146464&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=003da887df

Hvala, ali ne razumem zašto si obeležio neke razlike crvenom a druge plavom bojom, šta posebno imaš u vidu?

[Orlin]

Problem je u tome što se ni hrvatski lingvisti ne slažu povodom svih razlika, a ovi ugledniji kao što je Ivo Pranjković nemaju najbolje mišljenje o razlikovnim rječnicima, pogotovu onim koji su izlazili početkom devedesetih. Radije čitaj razne vrste tekstova na hrvatskom i bilježi razlike na koje nailaziš. Ne radi se samo o riječima, nego pomalo i o gramatici, pravopisnoj normi…

Normalno je da se ne slažu jer ima mnogo problema u definisanju šta se razlikuje: razlike u strogom standardu ili u govornoj praksi, nekih reči ima u oba jezika ali s različitim značenjem, frekvencijom upotrebe ili stilskim karakteristikama itd.

[Бруни]

О аскурђелима и другим прецима, дискусија премештена овде.

[Vukvuk]

Hvala, ali ne razumem zašto si obeležio neke razlike crvenom a druge plavom bojom, šta posebno imaš u vidu?

Plavo obeleženi oblici ne bi bili percipirani kao hrvatski, ali oni nisu uobičajeni u srpskoj standardnojezičkoj praksi.

[Duja]

Meni "pothranjivati" uopšte ne zvuči hrvatski (a i Gugl daje gomilu pogodaka iz srpske štampe za "pothranjuje očekivanja"); s ostalim se slažem.

[Orlin]

Usput, za koje druge jezike postoje razlikovni rečnici? Koliko ja znam, takvih ima za kontinentalne skandinavske jezike (danski, norveški, švedski), ne znam koliko su dobri. Mislim da bi razlikovni rečnici bili korisni sa sve parove jezika koji su mnogo bliski jedan drugom, stranci ih često uče kombinovano, pa kombinacija velike sličnosti + znatan broj razlika može da nekoga zbuni.

[Шоми]

Bio je neki srpsko-hrvatski rečnik koji je pisao Jovan Ćirilov, ali ne znam koliko je dobar…

Пиши пропало. Ем што је убацивао разнојаке глупости, ем што је чинио материјалне грешке с погрешним „преводима“ (код њега је у хрв. лужина што је у српском киселина , а лужина је ’база’). Има још таквих будалаштина (а спазио сам их само прелиставањем у књижари), и још је неке речи приписивао само хрв. стандарду (нпр. слитина ’легура’)… Све у свему, мислим да су ти речници најобичнија глупост (има их и за немачки и аустријски немачки: једна књига је формата А5, фонт је величине 18, чини ми се, а има једва педесет страна: нпр. у нем. је ужина Brotzeit, а у аустрији Jause и тако то).

[Бруни]

Usput, za koje druge jezike postoje razlikovni rečnici? Koliko ja znam, takvih ima za kontinentalne skandinavske jezike (danski, norveški, švedski), ne znam koliko su dobri. Mislim da bi razlikovni rečnici bili korisni sa sve parove jezika koji su mnogo bliski jedan drugom, stranci ih često uče kombinovano, pa kombinacija velike sličnosti + znatan broj razlika može da nekoga zbuni.

Postoje rečnici amerikanizama u španskom jeziku, u kojima su date razne verzije reči koje se koriste u različitim zemljama Hispanske Amerike i Španije, meni veoma interesantni…

Све у свему, мислим да су ти речници најобичнија глупост (има их и за немачки и аустријски немачки: једна књига је формата А5, фонт је величине 18, чини ми се, а има једва педесет страна: нпр. у нем. је ужина Brotzeit, а у аустрији Jause и тако то).

Ja ne mislim da su glupost. Mogu biti vrlo korisni, pogotovu za prevodioce, jer u zavisnosti od tržišta/zemlje za koji se radi prevod, treba koristiti jedan, drugi ili treći vokabular. Stalno ponavljam isti primer: u Španiji i ostalom delu Hispanske Amerike, glagol coger je sasvim normalan, tj, koristi se u svom osnovnom, značenju  uzeti, uhvatiti (prevozno sredstvo), ili skupljati, ali u Argentini je to tabu reč, jer je sinonom za ono o čemu diskutujemo u onoj drugoj temi. Ako tome dodamo da je concha svuda školjka, ali u Argentini je ženski polni organ, onda možete zamisliti kako će vas gledati u Argentini ako kažete da ste celo veče skupljali školjke po plaži…   Dakle, takvi rečnici su izuzetno bitni i važni, ali pod uslovom da se urade ljudski, svakako.