Слуцкая

[Бруни]

Како се транскрибује име ове клизачице?

На ср. вики је транскрибовано као Слутска, али ја не разумем зашто.  Опрезна сам јер је то урадио неко ко и те како се разуме у транскрипцију, али није тренутно активан па га не могу питати. Мене су питали зашто, а ја не умем да одговорим јер гледајући у правила, ја бих рекла Слуцкаја. Дакле, је л’ то тачно или није?

[rade]

Није. Не знам како се ц код транкрипције претворило у тс, али за слична имена Крупская, Плисецкая Клајн у "Речнику језичких недоумица" наводи да је боље Крупска, Плисецка него Крупскаја, Плисецкаја,  од којих облика би било скоро немогуће направити датив. Аналогно томе, требало би да буде Слуцка.

[Vukvuk]

На ср. вики је транскрибовано као Слутска, али ја не разумем зашто.

Zato što su transkribovali (najverovatnije) sa engleskog a ne sa ruskog.

гледајући у правила, ја бих рекла Слуцкаја. Дакле, је л’ то тачно или није?

Pravopis daje prednost obliku Slucka, ali ja bih radije pisao Sluckaja. U kosim padežima u svakom slučaju ide Slucke, Sluckoj, itd.

[Бруни]

Извни, а где стоји да се -ЈА не преноси, ја не могу да нађем?

[Vukvuk]

Pogledaj tačku 250b (sam kraj, na str. 219, slovo <j>), a onda i tačku 251g.

[Stoundar]

Vuče Vuče, gdje vidiš da Pravopis daje prednost gramatičkom prilagođavanju u nominativu? U rječniku ima nekoliko odrednica s različito formulisanim preporukama (negdje kao da je bolje prilagođeno, negdje kao da nije), dok tekst ostavlja slobodan izbor za nominativ, uz napomenu da postoji vrlo jaka težnja za čuvanjem izvornog oblika (t. 251g).

[Бруни]

Хвала, Вуче. Ипак, слажем се са Стоундаром, јер напомена у тачки 251г јасно наводи да је номинатив остављен писцу да одлучи како ће да стави. Коси падежи, пак иду без тог -ја.

[Stoundar]

S obzirom na pravopisni rječnik, vjerovatno bi trebalo pojedinačno za svako ime ustanoviti šta je uobičajeno, i na osnovu toga odabrati naslove članaka.

[Vukvuk]

Ljudi, ali u t. 250b se jasno navodi da se <j> "izostavlja na kraju pridevskih imena na -YJ, -IJ: ZHUKOVSKIJ - Žukovski, za ženske osobe ZHUKOVSKAJA - Žukovska".

Ja bih svakako, kao što rekoh, pisao Sluckaja (s obzirom i na t. 251g), ali ipak da raščistimo čemu Pravopis daje prednost.

[Stoundar]

Ne možeš iz toga iščitati čemu Pravopis daje prednost. Možda je pisac tako stavio samo da bi se primjer bolje uklopio sa prethodnim primjerom Žukovski.

[Vukvuk]

Zapravo, iz toga iščitavam da je jedino dozvoljeno Žukovska. Ali s obzirom na t. 251 g zaključujem ipak da je i Žukovskaja dopušteno, zbog "jake težnje da se u nominativu prenosi autentični oblik", ali Žukovska ipak ima prednost.

[Stoundar]

Ne bih rekao, a uzgred, uopšte mi se ne sviđa kako su preformulisali napomenu iz P 93 kada su pisali t. 251g. Prvo sam pomislio da se izraz „ranije odredbe“ odnosi na prošli Pravopis, da je P 10 uspostavio ravnopravnost izvornih i prilagođenih oblika, a u stvari P 93 kaže na istom mjestu „odredba P (t. 183)“, to jest Pravopisa iz 1960. Opet su se oslobodili pozivanja na P 60 tako što su malčice zamaglili značenje — radi se o tome da P 60 dozvoljava isključivo prilagođene oblike.

[Миланче]

Женска презимена без Я, мушка без Й. Достојевски, Троицки, Ивањицки, Велика, Достојевска, Копецка.
Мада примећујем да железничке станице код нас транскрибују и то ЈА (Я). Бутовскаја, Замоскворецкаја, Фиљовскаја итд.

[Stoundar]

A zašto, Milanče? Nisi valjda odgovorio a da nisi pročitao dosadašnju raspravu u kojoj je rečeno da može -ja u nominativu?

[rade]

Не знам има ли то везе, али отац дотичне мора се презивати Слуцкий, на српски би се транскрибовао као Слуцки. Шта год да пишу књиге староставне, лепше ми звучи комбинација  Слуцкий-Слуцкая=Слуцки-Слуцка (по аналогији с македонским презименима), него Слуцкий-Слуцкая=Слуцки-Слуцкаја