Множина верзалних скраћеница

[J o e]

Да не оптерећујем наслов, нисам на крају написао „које се изговарају према именима слова“. Не знам јесмо ли о томе расправљали.

Подстакнут овим:

Uzgred, kod mene je množina CV-jevi a ne CV-ji.)

сетио сам се да многи говоре цедеови, дивидијеви, где ја (и моја околина) имам кратку множину. Цедеови ми је исто као вецеови. Сад видех да и Правопис даје цедеи.

Код којих скраћеница сте чули дугу множину?

[Vukvuk]

Pazi, stvarno, kažem vecei. Ali samo sivijevi, cedeovi, dividijevi. 

[Шоми]

Код мене свугде кратка множина, али сам чуо с дугом цедеови, дивидијеви и сл.

[Vukvuk]

Kažem takođe beemvei. Ali isključivo pisijevi, empetrijevi, vehaesovi. Mislim da nikad nisam ni čuo kratku množinu ni u jednom od ovih primera.

[Stoundar]

Ali Šomi, je li kod tebe kratka množina zato što si čitao da je normativno preporučena, ili zato što si je usvojio iz okoline?

[Шоми]

Знао сам да ћеш ме ти то питати… Ово друго, не претпостављај увек „најгоре“. Једноставно ми парају уши вишесложне речи с дугом множином, уз неке изузетке — увек кажем случајеви, течајеви и др.

Што се тиче других Вукових примера, кад премотам филм, нисам ни користио писи, увек кажем рачунар или у необавезном разговору и комп (компови), емпетрији бих рекао, а ово последње искључиво зовем вехаес касета (вехаес касете). Чак и не записујем овако, већ с цртицама: ве-ха-ес, ем-пе-три, бе-ем-ве, пи-си итд.

[Vukvuk]

A meni cedei i dividiji zvuči kao sni i dusi. 

(Ja zapisujem WC-i, CV-jevi, CD-ovi, DVD-jevi, BMW-i, PC-jevi, MP3-jevi, VHS-ovi.)

[Belopoljanski]

Кад размислим, код скоро свих скраћеница везаних за компјутере, чујем и користим само дугу множину. CD, DVD, LCD, CRT, SUB, SRT, USB, PC, BBS, DDR, GIF, LAN, PDF, RAM… па изведенице: CD-R, DVD-RW, на пример: – Купио сам паковање празних DVD-ева. – R-ова или RW-ова? – R-ова.

Кратка множина једино за мале бројеве: 2 CD-а, 4 PDF-а. За CV слично: 2 CV-a, 10 CV-ева.

[J o e]

Кратка множина једино за мале бројеве: 2 CD-а, 4 PDF-а. За CV слично: 2 CV-a, 10 CV-ева.

То није граматички множина, већ паукал (стара двојина).

[J o e]

Кад размислим, код скоро свих скраћеница везаних за компјутере, чујем и користим само дугу множину. CD, DVD, LCD, CRT, SUB, SRT, USB, PC, BBS, DDR, GIF, LAN, PDF, RAM… па изведенице: CD-R, DVD-RW, на пример: – Купио сам паковање празних DVD-ева. – R-ова или RW-ова? – R-ова.

Па ти овде набрајаш и скраћенице које се не изговарају по именима слова.


Од свих горе наведених скраћеница које користим, нигде немам дугу множину. (Можда бих имао паралелно USB-и/USB-ови.)

[Belopoljanski]

Па ти овде набрајаш и скраћенице које се не изговарају по именима слова.


Од свих горе наведених скраћеница које користим, нигде немам дугу множину. (Можда бих имао паралелно USB-и/USB-ови.)

Да, GIF, LAN, RAM, SUB, моја грешка. Извињавам се, промакло ми је појашњење испод наслова теме.

Код осталих, негде изговарам слова по српски (нпр. SRT [с р т], не [ес ер те] или [ес ар ти]), код неких по нашем абецедном изговору, а код неких по енглеском. Сад приметих код DVD-а, када изговарам по нашем абецедном изговору, онда су DVD-ови, а када изговарам по енглеском, онда су DVD-еви.

(Ни код PDF-ова немаш дугу множину?)

[J o e]

Е ту имам. Можда има везе да ли се рашчитани/лексикализовани облик завршава на сугласник или самогласник.

када изговарам по нашем абецедном изговору, онда су DVD-ови, а када изговарам по енглеском, онда су DVD-еви.

То је због оног меког ј које се убацује.

[Бруни]

A meni cedei i dividiji zvuči kao sni i dusi. 

(Ja zapisujem WC-i, CV-jevi, CD-ovi, DVD-jevi, BMW-i, PC-jevi, MP3-jevi, VHS-ovi.)

Zar ne bi trebalo WC-ji i BMW-ji? Ako duža ima J, što kraća nema?

[Шоми]

Па не кажеш вецеји ни беемвеји (већ вецеи и беемвеи или вецеови и беемвеови).

[J o e]

Зато што нема услова за писање ј. Нису вецеји, него вецеи, али су зато дивидијеви, а не дивидиеви.