Josh Duhamel

[Vukvuk]

Duhamel se kod nas, čini mi se, obično izgovara [dùhamel] ili [dùamel], iako je engleski izgovor [dəˈmɛl].

Kako bi bila zvanična transkripcija, Dumel ili Damel? I sa kojim biste akcentom vi izgovarali, Dùmel/Dàmel ili Dumȅl/Damȅl?

[Stoundar]

Dumel /dumel/, ako je tačan izgovor na Vikipediji (nema ni kod Prćića ni u LPD/CPD). Prćić dozvoljava pomijeranje akcenta samo ako postoji izgovorni dublet u engleskom. Sistem ne određuje hoće li kratki akcenat biti silazni ili uzlazni.

Zašto mi forum ne podvlači e u kosim zagradama, u drugom slogu? Ne radi tag?

[J o e]

Уопште неће да подвлачи.

Колико послушах на Јутјубу, чује се и /u/ и /ə/, али транскрипција је свакако у.

Ја бих предложио Ду̀мел. (Прћић је морао при том преношењу акцената да размотри и последњи слог, мада не верујем да јесте.)

[Stoundar]

Akcenti kod Prćića ostaju na posljednjem slogu ako ne postoji izgovorni dublet; kao razlog pominje nepredvidljivost mjesta akcenta u engleskom a donekle i u srpskom. Valjda želi sačuvati vezu sa izvornim izgovorom, da bi ime ostalo prepoznatljivo.

[J o e]

Кажем, морао је да размотри и српски прозодијски стандард.

[Stoundar]

Da, ali valjda ga jeste razmotrio samim time što preporučuje prenošenje akcenta kad postoji dublet u engleskom. Da nije, ne bi ništa rekao o tome. Uostalom, piše da transkribovana imena zadržavaju status stranih riječi, da nikada nisu potpuno prilagođena (dok su anglicizmi na putu prema trajnoj integraciji). Istina, Pešikan se slaže s tobom u SJP, ali ne vidim da postoji dogovor među lingvistima.

[Stoundar]

Prćić:

Pošto u engleskom jeziku, a delimično i u srpskom, mesto naglaska u reči nije fiksno, pa stoga ni predvidljivo, trebalo bi nastojati da adaptirana imena zadrže mesto naglaska izvornog oblika. Međutim, radi veće saobraženosti našem akcenatskom obrascu, moglo bi se prihvatiti pomeranje naglaska s unutrašnjeg na početni slog, naročito kada kolebanja ima u samom engleskom jeziku, kao u imenima Burnett, Parnell, Maureen i Pauline.

KŠ:

Akcentuacija uopšte, a posebno akcentuacija stranih reči u srpskom standardnom jeziku, najproblematičnije je i najneobrađenije područje naše normativistike. Zbog toga je tu u izradi ovog rečnika bilo i najviše teškoća, posebno s obzirom na nesaglasnosti normativaca u vezi s primenom standardnih (novoštokavskih) naglasaka i postakcenatskih dužina u izgovoru reči stranog porekla, ali i različito akcentovanje mnogih odrednica u našim rečnicima stranih reči.

Iako autori nekih rečnika (kao npr. Anić i Goldštajn) uz standardne daju i izvorne (neprenesene) akcente, uobičajene u govornoj praksi, mi smo se odlučili za standardnu akcentuaciju. Ovo pre svega zato što ta materija još nije dovoljno istražena, a nema ni saglasnosti lingvista o slučajevima kada se može, i mora, odstupati od novoštokavske akcentuacije u izgovoru stranih, pa i nekih naših reči. Osim toga, s obzirom na raznolikosti u govornoj praksi, veoma je teško odrediti granice takvih odstupanja. Napokon, tu je i još jedan razlog što smo se opredelili da dajemo samo standardne akcente i dužine. Korisnici bi, naime, dodatne informacije o uobičajenim neprenesenim akcentima mogli shvatiti kao naše opredeljenje i normativni stav, a mi takav stav, bez čvršćeg uporišta u rezultatima ozbiljnijih istraživanja, nikako ne bismo mogli zauzimati.

Ipak smo, u nekim slučajevima, gde standardni akcenti u rečima stranog porekla zvuče nategnuto i neprirodno, jer ih baš niko tako ne izgovara, stavljali samo uobičajenu akcentuaciju. To smo činili i kada strane reči (npr. muzički termini, preuzeti iz italijanskog), zbog ograničenog područja upotrebe, nisu u dovoljnoj meri, ili uopšte nisu, adaptirane, pa, pored ostalog, zadržavaju i izvorni akcenat.

[J o e]

Да ми је при руци, цитирао бих какве акценте ти исти К и Ш дају у истом речнику. Сваки пети је споран (и то не у вези с преношењем страних нагласака) — за мене их то довољно дискредитује!

Pošto u engleskom jeziku, a delimično i u srpskom, mesto naglaska u reči nije fiksno, pa stoga ni predvidljivo, trebalo bi nastojati da adaptirana imena zadrže mesto naglaska izvornog oblika. Međutim, radi veće saobraženosti našem akcenatskom obrascu, moglo bi se prihvatiti pomeranje naglaska s unutrašnjeg na početni slog, naročito kada kolebanja ima u samom engleskom jeziku, kao u imenima Burnett, Parnell, Maureen i Pauline.

Дакле, прихвата се и преношење, али сасвим сигурно кад је дублет.

[Stoundar]

U pravu si, Prćić u stvari ne kaže da se prenose isključivo kada postoji dublet, ali ne znam na šta još misli. Lako je pronaći primjere s propisanim akcentom na zadnjem slogu: … Lavern, Leblank, Lebon, Le Gvin, Ledžun, Levant, Levin, Leroj … Možda za sve njih toleriše i prenesen akcenat?

[Astijanaks]

Демел. Oд /dəˈmel/.

[Психо-Делија]

Како Демел када је у питању ненаглашено "шва" које се преноси према писму? Ако се руководимо ИПА-записом са енглеске Википедије, једно исправно би било  Дамел или Думел.

[Astijanaks]

»Ненаглаешено« шва у енглеском мало је плеонастично.

[Шоми]

Ако је шва ту у првом слогу, онда би морало Думел, зар не?

[Психо-Делија]

»Ненаглаешено« шва у енглеском мало је плеонастично.

А преношење /ə/  као "е" (у овом случају) је мало глупо.