Слагање уз паукалну и партитивну синтагму

[Vukvuk]

Ових мојих сто деведесет један центиметара? Код мене не пролази.

Pa kako bi onda rekao, ovaj moj 191 centimetar? Kod mene ne prolazi. 

[Duja]

Ako vam nešto znači, moje jezičko osećanje se slaže s Vukovim. Dakle, mojih sto osamdeset jedan centimetar. Takođe, osećam suptilnu razliku između naredna tri meseca i tri naredna meseca. Okej mi je i narednih dva i po meseca, pored naredna dva i po meseca.

Kako biste (u fulu) izgovorili prvi deo sledeće rečenice:

Sa svojih/m 201 cm, Petrović je najviši plejmejker u ligi.

Pitam jer je kod ovakvih izraza upitna i deklinacija, tj. šta bi išlo u oblik instrumentala, ako bi išta?

[Mina]

Ako kazes da ne moze:" ovi tri i sest meseci, ovi dva i po meseca"…. A moze: " ovi dve zene i dva muskarca"… I kazes da su to dve paukalne sintagme… Zasto su to paukalne , a :"ovi jedan dinar i jedan evro" su imenicke?? Sve mi se pomesalo…

[Vukvuk]

Ne, to govori o nepismenosti. Guglovi rezultati ne govore ama baš ništa. Da je tako, mnogo toga što je tačno, bilo bi zapravo netačno jer se malo ili uopšte ne koristi. Pusti ti Gugl. Retko ko uopšte vodi računa na netu kako piše i  kako se izražava.

Nisi u pravu. Odakle taj stav? Ne može se upotreba (ovde ne ni većinska, nego praktično jedina) tek tako odbacivati, a svakako ne bez ikakvog dobrog razloga. Ovo čak i nije pitanje nastave jezika (ovo nije nešto što se stvarno uči u školi — niti bi trebalo, niti ima vremena), pa da možeš da kažeš da smo svi "nepismeni".

Nisam siguran, zapravo, šta uopšte hoćeš da pitaš ili da dokažeš. Da mojih 191 cm ne valja zato što se kaže 101 dalmatinac? Ja peti put onda pitam — a kako valja?

[Бруни]

— a kako valja?

A ja peti put odgovaram: moj 101 cm. Kao 101 dalmatinac.

[Vukvuk]

A ja peti put odgovaram: moj 101 cm. Kao 101 dalmatinac.

Sad prvi put to kažeš. Dakle, rekla bi

Sa ovim mojim sto osamdeset jednim centrimetrom visine bila sam najviša devojka u odeljenju?

Izgleda da si jedina koja bi tako rekla. Meni to prosto ne zvuči kako treba.

(Mada ni druga opcija ne zvuči baš kako treba, ali ipak prirodnije.)

[Бруни]

Pobogu, Vuk, rekla sam više puta ne baš tim rečima, ali sam rekla. I da, meni je sasvim ok ta rečenica, zapravo, isto mi zvuči kao i tvoja. Rekla bih i jedno i drugo, s tim što to tvoje nije ispravno, koliko mi se čini.

[Rancher]

И мени та реченица изгледа сасвим ОК.

[Mina]

Unapred se izvinjavam što ponavljam pitanje… Malo sam ga preformulisala…Odgovor još ne dobih… 

Doći ću sigurno u sledeća dva do pet dana.

Narednih četiri-pet dana će biti jako toplo.


Šta se ovde sa čime slaže??

Hvala!

[J o e]

Одговора по норми нема.

Већ су предложена две варијанте:
1) Доћи ћу у следећих два до пет дана, Наредних четири-пет дана ће бити јако топло
2) Доћи ћу у два до пет следећих дана, Четири-пет наредних дана ће бити јако топло
Бирај.

Атрибут конгруира с именицом у генитиву множине (дана).

[Mina]

Ovaj rezultat od neverovatnih 1:0 nas je sve iznenadio.

Zašto ovako i sa čime se ovde slaže pridev, sa kojim brojem?

Hvala!!


Уредник: форматирање поруке.

[J o e]

Zašto ovako i sa čime se ovde slaže pridev, sa kojim brojem?

Придев се слаже с именицом. Примери које ти наводиш стоје на рубу конгруенције. За то нема граматичког објашњења, треба наћи какав-такав осећај, а и код мене је то, ако баш мора, генитив множине.

Иначе ми је ова конструкција као кад бих рекао Видимо се у (далеких) пет. Просто је шупље кад нема именице…

Да додам и ја једно узгред: не може енклитика после паузе (Ovaj rezultat od neverovatnih 1:0 sve nas je iznenadio.)

[J o e]

Da li je ispravno : ovih dve žene i dva muškarca?  Sve mi se pomešalo :/

Као што сам више пута нагласио, ходамо по ивици (пр)описаног. Такви случајеви се по граматикама не помињу!

Ја бих рекао ове две жене и два мушкарца.

[Шоми]

Ја бих рекао ове две жене и два мушкарца.

И ја то обједињујем у ови две жене и два мушкарца (Н), ове две жене и два мушкарца / ових двеју жена и двојице мушкараца (Г), овим двема женама и двојици мушкараца (Д) итд., тако ми једино логично звучи. Просто то посматрам као скуп више јединки/предмета и именујем их множинском заменицом.

[Vukvuk]

Samo što su ti tu pomešane dve paradigme: dva muškarca, dvaju muškaraca, dvama muškarcima, i dvojica muškaraca, dvojice muškaraca, dvojici muškaraca…

Hajde da pokušamo da formulišemo neko opšte pravilo. Ono što znamo i oko čega se svi slažemo je da sa brojevima dva, tri, četiri ide paukal, a sa brojevima pet i više genitiv množine: tri žene, četiri muškarca, pet ljudi. Broj dva, uz to, kongruira sa imenicom u rodu: dve žene, dva muškarca.

Ako u ovakvu sintagmu ulazi još neki pridev (ili pridevska zamenica), on, onda, u paukalnim sintagmama sa brojevima dva, tri, četiri i sam uzima oblik paukala, a u sintagmama sa brojevima pet i više oblik genitiva množine: ove dve žene, ta dva muškarca, onih pet ljudi. U paukalnim sintagmama pridev se slaže sa imenicom u rodu.

Šta kad imamo dve brojevne sintagme sa imenicama različitog roda u naporednom odnosu?

- Ove dve žene i dva muškarca, ova dva muškarca i dve žene,
- ove dve žene i pet muškaraca, ova dva muškarca i pet žena,
- ovih pet žena i dva muškarca,
- ovih pet žena i pet muškaraca.

Šta kad imamo dva broja uz istu imenicu?

- Ova dva-tri meseca,
- ovih četiri-pet meseci,
- ovih pet-šest meseci,
- ova dvadeset dva meseca (ispravno), ovih dvadeset četiri meseca (meni prihvatljivo),
- ovih dvadeset do dvadeset četiri meseca,
- ovih dvadeset dva do dvadeset četiri meseca.

Šta sa brojem jedan?

- Ovaj/ovih jedan do dva meseca, ali pre narednih jedan do dva meseca nego naredni jedan do dva meseca,
- narednih dvadeset jedan do dvadeset četiri meseca.

Nek nastavi neko drugi. 

Ono što primećujem do sada jeste da se gentiv množine nameće kao default oblik onda kada brojevi u sastavu sintagme zahtevaju različite padeže, kao i da semantičko slaganje (sa brojevima većim od 20 u čiji sastav ulaze brojevi jedan, dva, tri, četiri, umesto obličkog, postaje sve prihvatljivije što je rastojanje između pridevske reči i finalnog dela broja veće.