Карактер

[J o e]

Кренух да пишем на теми Описмени се, али хајде да не мешам.


Наиђох на још један сајт где се дају језички савети: http://www.karakter.rs/. Девојка рекламира своје лекторске услуге, али нуди и скроман број језичких савета, од којих су неки просто лоши, како се то често деси.

Нпр. ово:

Kada čestitate npr. srećnu novu 2012. onda se piše ovaj pridev piše malim slovom!

Je l’ dolaziš sutra kod mene? Neću doći, jer sam se prehladila.

[Бруни]

Ја ћу опет да питам, по цену да те опет изнервирам : што ово друго није добро?

[Vukvuk]

Zato što potvrdan oblik nije *Dolaziš je sutra kod mene.

[Бруни]

Zato što potvrdan oblik nije *Dolaziš je sutra kod mene.

A kako onda treba?

[Vukvuk]

Pa ako se radi o razgovornom stilu, a želi se ispoštovati pravopis, onda treba Jel’ dolaziš sutra kod mene?. U formalnom stilu pak upitnu rečcu jel’ treba zameniti sa da li: Da li dolaziš?, ili pitanje postaviti inverzijom: Dolaziš li sutra kod mene?.

[Ančica]

Hm, ali kad je rečca, onda se piše zajedno, a kad je glagol - odvojeno? Zar ne? Tako piše u Pravopisu…

[J o e]

Управо тако:

Јел’ си дошао [ти]? : Је л’ дошао [он]?

[Бруни]

Управо тако:

Јел’ си дошао [ти]? : Је л’ дошао [он]?

Ja se zaista izvinjavam, ali, u čemu je razlika? U subjektu? Meni je to smešno i apsolutno nelogično. Ili mi i dalje izmiče nešto?

[Vukvuk]

Je l’ se piše odvojeno samo kada je ovo je deo predikata, a to može biti samo u trećem licu jednine (prezenta: kada je ovo je kopulativni deo predikata; perfekta ili pluskvamperfekta: kada ovo je služi kao pomoćni glagol). U takvoj rečenici kada promeniš lice ili broj možeš (iako ne moraš) upotrebiti akcentovani oblik glagola biti i da rečenica i dalje bude gramatična: Je l’ dolazio juče kod tebe? > Jesu li dolazili juče kod tebe?.

Ako kad promeniš lice ne možeš da upotrebiš akcentovani oblik glagola biti: Jel’ dolazi danas kod tebe? > *Jesu li dolaze danas kod tebe?, onda se radi o upitnoj rečci jel’ i ta rečca se piše spojeno.

Važno je ovo da možeš da upotrebiš akcentovani oblik, a ne da ćeš ga uvek upotrebiti: Je l’ dolazio juče kod tebe? možeš zameniti sa Jel’ su dolazili?, ali ćeš [jel] u prvoj rečenici pisati odvojeno, zato što si mogla da kažeš i Jesu li dolazili?, dok ćeš [jel] u drugoj rečenici pisati spojeno, zato što se očigledno radi o rečci jel’, pošto se ne radi o trećem licu jednine i predikatu pripada samo ovo su (i, naravno, dolazili), a ne i je iz jel’.

[Ančica]

Joj ja ću morati da pročitam ovo još šest puta da bih razumela 

[Vukvuk]

Ma najjednostavniji test je prebaciti u potvrdni oblik. Ako u potvrdnom obliku imaš je, onda ćeš pisati odvojeno: Dolazio je > Je l’ dolazio?. Ako u potvrdnom obliku nema je, onda ćeš pisati spojeno: Dolaziš > Jel’ dolaziš?.

[Ančica]

E, tako je već lakše

[Бруни]

Joj ja ću morati da pročitam ovo još šest puta da bih razumela 

Meni su to objašnjavali barem deset puta, i nisam uspela da shvatim. 

[Депутат]

Е па, хвала, vukvuk! Нисам био начисто са овим. Једно питање: где се у литератури може ово погледати?

[Шоми]

U književnom jeziku potpuno su ravnopravni dvojaki (ili čak trojaki) oblici – tad i tada, dobrog i dobroga, dobrom – dobrome – dobromu itd. – njihovi oblici završavaju se različito – sa ili bez vokala a, e i u, ali to ne utiče ni na značenje tih reči, niti na njihovu funkciju.

Evo još nekoliko primera: tvog – tvoga, kog – koga, jednog – jednoga, srpskog književnog jezika – srpskoga književnog jezika…

Зар ни после толиких година студија не искорене ово са или без <тога и тога>? „Са вокалима а, е и у или без њих.“

Уз то, овде где је стављала одмакнуту црту између различитих облика речи̂ иде примакнута цртица по П: т. 161в(3) (сем у вишечланим изразима, што је само овај последњи пример).

П. С. И нервира ме што нема могућност да се сајт пребаци на ћирилицу.