Infinitiv od NEMOJ

[Бруни]

S mejla:

Да ли постоји инфинитив глагола НЕМОЈ…?

[Vukvuk]

Ne postoji. Nemoj spada u takozvane defektne glagole (glagoli sa nepotpunom promenom), isto kao hajde, i kao i jesam (ako se ovaj posmatra kao poseban glagol). I u drugim jezicima postoje takvi glagoli.

[Бруни]

Па ди линкова на чланак облепљен налепницама Јесте, имају и други језици то. Енглески има can и must. Can има садашње и прошло време (could) а must има само садашње време. Али, ова два глагола имају замену за друга времена (to be able to и to have to) којима се граде сва остала времена. Да ли тако нешто постоји и у српском за дефектне глаголе? Ето, за тај ’немој’.

[Belopoljanski]

Зар није у питању глагол „моћи“, са остатком прадавног облика императива „мој“ (одатле, не+мој=немој) и да се овде не ради о дефектном глаголу, већ само изолованом императивном облику?

[Vukvuk]

Pa to može biti etimologija, ali danas moći i nemoj nemaju veze, ni po obliku ni po značenju.

Be able to i have to se smatraju zamenama za can i must zato što imaju isto značenje. Nemoj i hajde, međutim, imaju više ravnopravnih značenja i upotreba, tako da neka jedinstvena zamena ne postoji.

[Belopoljanski]

На етимологију сам и мислио. Не знам, мени се не чини толико страна ни данашњем значењу, јер и данас „не моћи (нешто урадити)“ може да носи контекст забране, а не само личне немогућности:

– Наставниче, да ли можемо да пијемо воду?
– Не можете!

[J o e]

Данас се углавном не третира чак ни као глагол, већ као (одрична) императивна речца. Мада би било недоследно хајде третирати као глагол, а немој не. Штавише, хајде може бити непроменљиво (Хајде да кренемо), а немој обавезно има сва лица императива (*Немој да касните, ев. супстандардно)

[Vukvuk]

Da, hteo sam i to da napišem, ali sam onda zaboravio (zato što je pitanje već sadržavalo pretpostavku da jeste glagol).