Гласови присутни само у страним речима

[Orlin]

Здраво свима! Чини ми се да у српском jезику (исто и у свим осталим словенским jезицима) има гласова коjих има само у страним властитим именима и позаjмљеницима: по мени jе глас ф такав (словенски jезици су изворно немали ф и глас jе ушао уласком страних речи попут филозофиjа, физика, фигура, финансиjе, фудбал итд.). Присуство ф ми не делуjе много "страно" jер су то често добро познате и одавна интегрисане речи у словенским jезицима. Навео бих и глас џ - он jе, колико jа знам, присутан само у страним именима и речима из jезика где се он регуларно користи - нпр. енглески (бриџ, џокер, менаџер) или турски (хоџа, све с наставком -џиjа за занат/струка, тур. -ci) итд., делуjе ми некако "страниjе". Хтео бих да вас питам:
1. Слажете ли се с тиме што сам навео горе?
2. Има ли других таквих гласова у српском jезику?
3. Шта jе омогућило интеграциjу ових гласова у инвентар српског jезика (и осталих словенских jезика)? Мислим да jе разлог пошто су били блиски постоjећим гласовима у словенским jезицима - нпр. парњаци по звучности.
Хвала унапред!

[Зоран Ђорђевић]

Не знам да ти одговорим на питање, али ти скрећем пажњу да понављаш исту грешку већ други пут:

словенски jезици су изворно немали ф

Исправно је: нису изворно имали…

[Duja]

/Dž/ se javlja u domaćim rečima, ali pretežno kao rezultat jednačenja: vradžbina, srdžba, pa se može smatrati marginalnom fonemom; u pravu si da se daleko najčešće javlja u anglicizmima i turcizmima.

[Orlin]

Нема разлике у односу на остале словенске jезике што се тиче гласа џ као резултата позиционог jедначења у домаћим речима: нпр. бугарски поличба, пољски liczba, разлика jе само да се jедначење не одражава у правопису. Вероватно jе због тога  фонемизациjа овог гласа била релативно лака након поjаве многих позаjмљеница с овим гласом иако изговор позиционог алофона у некарактеристичноj позициjи никако не мора да буде без проблема - нпр. ми изговарамо звучно х у "Jа бих дао" без тешкоћа али пробаj да га регуларно изговараш у другим позициjама, како се ради рецимо у чешком и словачком.
Питам се и зашто jе ф постао парњак в по звучности у већини слов. jезика, а у срп., бос., хрв., словеначком и украjинском ниjе.

[Шоми]

Питам се и зашто jе ф постао парњак в по звучности у већини слов. jезика, а у срп., бос., хрв., словеначком и украjинском ниjе.

Гласови ф и в у српском су уснено-зубни по месту изговора, али је ф безвучни струјни, док је в звучни полувокал (гласник [= сонант]). По правилу гласници не учествују у гласовним променама, па зато и нема регистрованих гласовних промена ф/в, те се не могу дефинисати као звучно-безвучни пар.

У говору се понегде јавља ова промена, али само као олакшање изговора: <асфалт> → [асвалт], негде је и забележена и прихваћена, нпр. Авганистан, али у домаћим речима је нема (овца, не „офца“; сврака, не „зврака“).

[J o e]

Али ствари стоје управо обрнуто: в је полувокал зато што не прелази у ф у овца.

А промена ф → в у асвалт јесте пример за разједначавање по звучности, а не једначење.

[Шоми]

Аха, у реду. Ја сам мислио да је битан начин артикулације, па се в, због тога што зуби једва додирују усне при изговору, овај глас дефинише као полувокал (јер га можемо изгоарати континуирано), па не учествује у једначењу по зв. и стога о в/ф не говоримо као о зв.-безв. пару.

[Vukvuk]

Ljudi, /v/ nije poluvokal; samo je aproksimant.

Istorijski je /v (w)/ u svim slovenskim jezicima zaista bilo poluvokal, ali je u međuvremenu u većini postalo frikativ. Zašto u srpsko(hrvatsko)m (još uvek) nije — zašto se vokalizacija /l/ nije desila i u bugarskom?

Međutim, i u srpsko(hrvatsko)m se /v/ nekad fonetski realizuje kao frikativ, čak se i obezvučava, ali je fonološki i dalje sonant, jer se ne neutralizuje opozicija /v : f/.

[J o e]

Аха, у реду. Ја сам мислио да је битан начин артикулације, па се в, због тога што зуби једва додирују усне при изговору, овај глас дефинише као полувокал (јер га можемо изгоарати континуирано), па не учествује у једначењу по зв. и стога о в/ф не говоримо као о зв.-безв. пару.

Па јесте битна артикулација, али тако ситна ствар сигурније се закључује на основу фонолошких чињеница него прецизним мерењима, која се код нас раде вероватно тек у ово време.

Ljudi, /v/ nije poluvokal; samo je aproksimant.

Добро, то је наша стара граматичарска терминологија. Наравно да је апроксимант.

[Vukvuk]

Па јесте битна артикулација, али тако ситна ствар сигурније се закључује на основу фонолошких чињеница него прецизним мерењима, која се код нас раде вероватно тек у ово време.

Urađena su merenja, i merenja kažu (ako se dobro sećam) ovo što sam gore napisao: da se izgovara i kao frikativ i da se čak obezvučava u dodiru sa bezvučnim suglasnicima.

Добро, то је наша стара граматичарска терминологија. Наравно да је апроксимант.

U redu, ali mislim da tu terminologiju treba što pre napustiti.

[Шоми]

Јесам ли ја нешто пропустио или су се апроксиманти називали раније полусамогласници (полувокали)? Или су апроксиманти полувокали-полусонанти (дакле, нешто између)?

Можда треба да обновим мало фонетику и фонологију. Које је последње издање Фонологије српскога језика Петровић—Гудурић?

[Vukvuk]

Šomi, već smo imali sličan razgovor.

Ne znam šta se tačno u literaturi na srpskom jeziku u prošlosti zvalo poluvokalima (to neka kaže Joe), ali aproksimanti su svi suglasnici kod kojih približavanje artikulatora nije dovoljno da bi došlo do frikcije, dok su poluvokali samo oni aproksimanti koji imaju vokalske parnjake. U tom smislu pojmovi aproksimant i poluvokal čak mogu oponirati. Međutim, izgleda da se i u stranoj literaturi ti pojmovi nekada koriste sinonimno, iako većina autora pravi razliku.

Što se tiče Fonologije, prvo i poslednje izdanje je izašlo 2010, ali ne znam koliko možeš odande da naučiš. Zavisi šta te zanima.

[Orlin]

Колико jа знам, у словенским jезицима где jе в постао фрикатив (нпр. бугарски, руски)сачуване су неке особине старог сонантног статуса: не утиче на претходни безвучни сугласник (као у сврака) али се обезвучава испред безвучног сугласника (као у овца).
Питам се зашто се ф потпуно "фонемизовало" у словенским jезицима: претпостављам пошто jе ушло у многим речима и пошто jе блиско изговору постоjећег гласа в.