Помоћ око терминологије

[Шоми]

Отисак у овом смислу јесу потребе за неким ресурсом. Водени отисак представљао би укупне потребе човечанства за пијаћом водом. Значи, захтевана количина воде се огледа, ’отискује’ на укупне водене залихе.

Примењено на рачунаре: отисак програма био би количина меморије коју троши од укупне системске меморије или смештајни простор на диску који заузима у односу на укупни капацитет диска.

[Vukvuk]

Pa više je uticaj koji čovek ima na životnu sredinu, trag koji ostavlja na njoj.

[rade]

Отисак у овом смислу јесу потребе за неким ресурсом. Водени отисак представљао би укупне потребе човечанства за пијаћом водом. Значи, захтевана количина воде се огледа, ’отискује’ на укупне водене залихе.

Примењено на рачунаре: отисак програма био би количина меморије коју троши од укупне системске меморије или смештајни простор на диску који заузима у односу на укупни капацитет диска.

Отисак је за мене проблематичан јер су ми стране све друге интерпретације сем оних, које су већ описане у РМС6. "Водени отисак" ми је већ на први поглед био једнак "воденом жигу", па сам проверио у речнику и видео да и он каже да је то практично исто. Стога бих рекао да од "воденог отиска" нема ништа. Поред тога, у наведеном цитату постоји разлика између два описана примера: човечанство може да каже колике су му потребе за водом, али оно ту воду не може резервисати за себе, док када се програм нађе у меморијском простору, он део тог простора заузме и не ослобађа га док не заврши с радом. Стога ми  memory footprint и не смета толико, јер ме асоцира на ситуацију да је програм "згазио" неку количину простора и рекао "ово је моје".

[rade]

- thermal mass: termalna/termička masa, češće srećem "termalna", dok se npr. "termička" koristi u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada str. 7, da li mogu oba termina da se koriste?

Термин "термичка маса" из правилника односи се на делове зграде који задржавају топлоту, дакле на грађевинске материјале и начине градње. Thermal mass је код нас одавно преведено као "топлотни капацитет", што означава количину топлоте, потребне да се температура тела промени за један степен. Пошто сам овај термин знао само на српском, морао сам да проверим енглеску варијанту и ево, на https://en.wikipedia.org/wiki/Thermal_mass стоји "Scientifically, thermal mass is equivalent to thermal capacitance or heat capacity, the ability of a body to store thermal energy. It is typically referred to by the symbol Cth and measured in units of J/°C or J/K (which are equivalent). " Овај део изједначава "thermal mass" и "топлотни капацитет". Међутим, наставак објашњења ме збуњује: "Thermal mass may also be used for bodies of water, machines or machine parts, living things, or any other structure or body in engineering or biology. In those contexts, the term "heat capacity" is typically used instead". Одавде следи да је thermal mass свако тело које задржава топлоту, а чије се термичке особине могу описати топлотним капацитетом.

Закључак: вероватно код превода с енглеског треба водити рачуна да ли се текст односи на физичке објекте, у ком случају се "thermal mass" преводи како је то дефинисао правилник, или се ради о описивању физичких својстава неког тела, у ком случају важи превод "топлотни капацитет"

[Шоми]

"Водени отисак" ми је већ на први поглед био једнак "воденом жигу", па сам проверио у речнику и видео да и он каже да је то практично исто. Стога бих рекао да од "воденог отиска" нема ништа.

А зашто би водени отисак отпало само зато што подсећа на водени жиг? Мене чак није ни асоцирало на то.

[Duja]

Отисак је за мене проблематичан јер су ми стране све друге интерпретације сем оних, које су већ описане у РМС6.

Kao što rekoh ranije, (a Vuk je zatim pojasnio kako je izraz ušao u engleski),

Ne mislim ni da je engleski izraz footprint originalno imao ovo značenje, ali su mu ga, eto, pridodali.

treba nam novi izraz za ovu pojavu (čovekov uticaj na prirodne ili druge resurse), jer se do skora nismo njome često bavili. Stoga, moramo posegnuti za nekom od uobičajenih tehnika stvaranja novih reči: ili da koristimo prevedenicu (kalk) otisak, ili da usvojimo tuđicu futprint, ili da kujemo novu reč (*stopotrag?). Ne vidim da je pozivanje na knjige starostavne produktivno, jer pojam nismo ni imali, pa tamo nije mogao ni biti zapisan. S tim u vidu, ja nemam problema sa prevedenicom otisak ili trag, jer je značenje jednoznačno iz konteksta, i ima kako-tako očiglednu metaforu pojave koju opisuje.

[Зоран Ђорђевић]

Ја бих радије остављао футпринт, уз објашњење шта је то, него отисак. Отисак у српском има јасно значење, сасвим различито од оног у футпринту.

[Шоми]

Па ни у енглеском footprint није имао то значење, па је добио. О, боже. Стално слушам како је језик жива ствар, мења се, бла-бла, а овамо су речи окамењене у својим значењима из РМС и не смеш их употребити у другом, него дај англоспрски. Ајде да се овде ради о неком неприродном преводу, али кад се научи шта се њиме означава, посве је логичан.

[rade]

Да мало објасним свој став - термин "отисак", а онда и "водени отисак"="водени жиг" широко се користи у графичкој индустрији. Већ пар деценија, кроз сарадњу са графичарима разних профила, свакодневно слушам те термине, па ми је крајње тешко да их користим у неком другом значењу. Стога термин "отисак" сматрам заузетим и не бих могао да натерам себе да проширим подручје његове примене. Као кад да би ми неко рекао; "Слушај, кад разговараш са мном, под столицом ћемо подразумевати…"

Друго, на сајту Министарства за заштиту животне средине, просторног планирања и рударства http://www.ekoplan.gov.rs/src/I-Zivotna-sredina-102-document.htm, налазе се прописи који код нас регулишу заштиту животне средине, укључујући терминологију. Мислим да је логично да прво погледамо шта пише тамо, пре него што уведемо неки енглески hype израз: вероватно је то већ дефинисано. Треће, сва је прилика да нам ни термин, ни превод од footprint  не треба. Не постоји интегрална мера људског утицаја на животну средину која би захтевала да се уведе footprint, постојe одвојене ствари као што су израчена количина топлоте, гасова, чврстих честица или течности, постоји утрошена енергија, вода, или неки други ресурс. Стога правилници на поменутој страници и стандарди који се односе на заштиту животне средине (серија ISO 14000) сви говоре само о утицају на животну средину и то је тај интегрални термин. За појединачне утицаје говори се о емитованој количини гасова или честица, емисији буке, и слично. Зато не видим потребу да се збуњујемо увођењем оваквог, или онаквог отиска, када је већ све довољно добро описано.

Ја уопште не доводим у питање потребу, да се за нове друштвене појаве, области науке, технологије итд. смишљају нови термини. Неки ће бити прихваћени, неки неће. Зихернадла је и даље зихернадла, али је федер-шајбна одавно постала еластична подлошка. Међутим, у области заштите животне средине ми НЕ каснимо за светом, наша регулатива развија се паралелно са светском, па се тако дефинишу и термини. Зато сам врло конзервативан када у једну добро дефинисану област треба да убацимо неки термин који неће повећати разумевање. Ту је очигледан пример thermal mass - термотехника као део машинства постоји већ охо-хо.  Зашто не питати људе који се баве енергетском ефикасношћу како се нешто зове? То је сигурно лакше него се мучити с преводом.

[Duja]

Да мало објасним свој став - термин "отисак", а онда и "водени отисак"="водени жиг" широко се користи у графичкој индустрији. Већ пар деценија, кроз сарадњу са графичарима разних профила, свакодневно слушам те термине, па ми је крајње тешко да их користим у неком другом значењу. Стога термин "отисак" сматрам заузетим

Rade, ja istini za volju nemam nikog od grafičara u okolini, ali nikada u životu nisam čuo da neko tu štamparsku tehniku zove vodeni otisak. Jedini termin za koji znam je vodeni žig. Gugl nije dokaz, znamo, ali prvih n strana pretrage za "vodeni otisak" daje gotovo isključivo termin uz ekologije (ostalo je vezano za hodanje po vodi). Nije da ti ne verujem, ali ne može tako ograničena upotreba nekog termina da potisne onu koja je postala preovlađujuća.

[rade]

Гугл заиста није доказ, јер он на прво место избацује оно, шта људи најчешће питају. Данас је екологија у моди и није чудо да разни аутори користе "водени отисак", али не зато што је то правилно, него зато што се нису потрудили да нађу бољи превод. Број таквих чланака и број упита ка њима одређује позицију на Гуглу. Даље, да ли је  "водени отисак" "отисак воде на нечему",или "отисак нечега на води"? Ако кажем  "масни отисак", очигледно је нисам направио отисак на масти, него је отисак мастан. 

Уопште се не слажем да је тај термин постао преовлађујући, преовлађујући стручни термини дати су на поменутом сајту министарства.

Додатак: Не бих да машем оним "Ето, на пример ја…" , али успостављање система заштите животне средине један је од мојих извора прихода, требало би да бар терминологију познајем

[Orlin]

Смешно ми делуjе корбонски кредити jер су они у ствари квоте/лимите за угљеничке/карбонске емисиjе (ми Бугари говоримо о квотама) и плаћа се казна за надлимитне емисиjе угљеничких jединења (тj. више од количине за коjу си платио).

[Зоран Ђорђевић]

…али успостављање система заштите животне средине

Од људи

[rade]

Погледајте шта пише у стандарду ISO 14001:
"3.5
životna sredina
Okruženje u kojem određena organizacija (3.16) radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose."

Сад ми реците на које се узајамне односе мисли?

[Зоран Ђорђевић]

Био сам, по природи посла, доста упућен на стандарде. Неке сам чак и преводио, а код неких учествовао у стручној редакцији филолошких превода.
ИСО стандарди су зајебани за превођење, баш због таквих конструкција које наводиш.
ДИН је мајка за све стандарде. Тамо је све јасно и прецизно.