Падежи у српском jезику

[Orlin]

Здраво свима! Колико jа знам, у стандардном српском jезику има 7 падежа, али не сви изворни говорници српског користе све падеже коjе познаjе стандард - читао сам на овом форуму да се нпр. у jужноj и источноj Србиjи често користи локатив где стандард захтева локатив. Хтео бих да вас питам:
1. У коjим регионима се не користи пуни инвентар падежа? Коjи падежи се тамо употребљаваjу и како тачно?
2. Да ли говорници коjи користе све падеже имаjу проблеме с деклинациjом и/или употребом падежа?
3. Како се странци сналазе са српским падежима? Jа практично нисам имао проблема пошто сам прво учио руски и тек потом српски.
4. Познаjете ли деклинациjу и употребу падежа у другим словенским jезицима? Да ли jе српска деклинациjа лакша од деклинациjе у другим словенским jезицима? Има ли разлике у употреби падежа? Мислим да jе српска деклинациjа jедноставниjа од руске (вероватно и од деклинациjе у другим словенским jезицима) и разлике у употреби падежа су минималне.
Хвала унапред!

[rade]

1. Рекао бих да то важи за све регионе уз Јужну Мораву, јужно од потеза Параћин-Бор. Класично се помињу Ниш и Врање као места где постоје само два падежа, али мислим да то у пуној мери важи само за сеоска подручја, док је градовима доста другачије, ту је необичан пре свега реченични нагласак (на нишкој телевизији лако се препознаје да су и школовани спикери Нишлије). Мањи број падежа надокнађује се предлозима, слично као у македонском. На пример.

Стандард     Дијалект
То је жена - То је жена (мада сам чуо и: Те гу жена )
Узми то од жене - Узми то од жену
Дај то жени - Дај то на жену
Гледам жену - Гледам жену
Жено! - Жено!
Идем с женом - Идем с жену
Идем жени - Идем куд жену (у мом крају је куд, не знам да ли се на другим местима каже код)

2. Нисам разумео питање. Ако се оно односи на то да ли људи из крајева где се користе сви падежи разумеју овакав говор, онда је одговор да. Што се падежа тиче, они нису проблем, али брзина говора и реченични нагласак могу да буду велики проблем. Свађу двојице Врањанаца вероватно може да разуме само трећи Врањанац.

3. Нисам компетентан

4. Мени не изгледа да је руска деклинација сложенија, ипак ми имамо седам, а они шест падежа. Некако ми је македонска деклинација најједноставнија, тамо се такође користе предлози као и код нашег јужног говора. Можда је то и због мојих корена

[Orlin]

2. Нисам разумео питање. Ако се оно односи на то да ли људи из крајева где се користе сви падежи разумеју овакав говор, онда је одговор да. Што се падежа тиче, они нису проблем, али брзина говора и реченични нагласак могу да буду велики проблем. Свађу двојице Врањанаца вероватно може да разуме само трећи Врањанац.

Питао сам да ли говорници коjи користе све падеже присутне у стандарду понекад греше у деклинациjи и/или када коjи падеж треба да се користи.

[rade]

Па не знам, то је аутоматски, никад не размишљам који падеж употребити. Ако си рођен у крају где се користе сви падежи, не видим шта би те навело да се збуниш у употреби падежа. Можда нећеш понекад знати како гласи неки падеж неке именице (због једначења сугласника, генитивне дужине и слично), али ћеш сигурно знати који падеж где иде.

[Бруни]

Dešava se da i izvorni govorinici koji koriste sve padeže,  omaše ponekad poneki. Sad mi ne pada ništa na pamet, sori, ako se setim nečeg, javiću…

[Belopoljanski]

Dešava se da i izvorni govorinici koji koriste sve padeže,  omaše ponekad poneki. Sad mi ne pada ništa na pamet, sori, ako se setim nečeg, javiću…

И професионалцима се деси да начисто заблокирају кад је то у питању:

http://youtu.be/A2FZ-vJjemQ
http://youtu.be/JCmr1dDnrgc

[Шоми]

http://www.youtu.be/NqSruvHkTaY

[rade]

Требало је да чујете једног директора из Владичиног Хана који се, несретник, страшно трудио да се не обрука пред нама - неких пола сата. То је било најсмешније што сам у животу чуо, покушај да се са три, пређе на седам падежа. После је дигао руке, опустио се, и то даље није било смешно, то је био његов дијалект који је звучао сасвим природно. Мислим да је то случај и с полицајцем, по нагласку се види да му нису само падежи проблем. За Ољу и оног водитеља мислим да је у питању "Збуните завесу, спустио сам се"

[IamASt]

Pročitala sam maločas u nekom tekstu - Vodio nas je u slikarska ateljea.

Je l’ tu nešto pogrešno?

[J o e]

Да. Множина (тај атеље — ти атељеи). Не падеж.

[Orlin]

Да. Множина (тај атеље — ти атељеи). Не падеж.

+ род (ср. уместо м. р.)

[delboj]

Здраво свима! Колико jа знам, у стандардном српском jезику има 7 падежа, али не сви изворни говорници српског користе све падеже коjе познаjе стандард - читао сам на овом форуму да се нпр. у jужноj и источноj Србиjи често користи локатив где стандард захтева локатив. Хтео бих да вас питам:
1. У коjим регионима се не користи пуни инвентар падежа? Коjи падежи се тамо употребљаваjу и како тачно?
2. Да ли говорници коjи користе све падеже имаjу проблеме с деклинациjом и/или употребом падежа?
3. Како се странци сналазе са српским падежима? Jа практично нисам имао проблема пошто сам прво учио руски и тек потом српски.
4. Познаjете ли деклинациjу и употребу падежа у другим словенским jезицима? Да ли jе српска деклинациjа лакша од деклинациjе у другим словенским jезицима? Има ли разлике у употреби падежа? Мислим да jе српска деклинациjа jедноставниjа од руске (вероватно и од деклинациjе у другим словенским jезицима) и разлике у употреби падежа су минималне.
Хвала унапред!

1. Од Косова па преко цијеле Црне Горе, све до саме границе с источном Херцеговином, често се умјесто облика локатива користи облик акузатива:

Нпр. Ево ме у Никшић. Живим у Подгорицу. Био сам на село.

Има још тих мијешања, па и оно чувено "Оседлај мене коња.", ту умјесто облика датива.

Или инструментал: Ево ме у црвену мајицу пред факултет.

2. Па дешава се то , мада не у значајној мјери.

3. Како ко. Често не баш најбоље.

4. Донекле познајем, учио сам нешто, али тешко је рећи шта је лакше научити неком коме су то страни језици. Разлике у употреби падежа има, то је нормално. Ако си учио и руски и српски, можда ти је познато да у српском за кретање неким превозним средством користиш инструментал средства (нпр. бициклом), а  у руском локатив (на велосипеде). То је један примјер.

[Orlin]

Мислим да jе инструментал могућ за превозно средство у руском иако ниjе уобичаjен.

[delboj]

Мислим да jе инструментал могућ за превозно средство у руском иако ниjе уобичаjен.

Па могућ је и такав локатив у српском, нпр. идем на бициклу

[Orlin]

Значи ово ниjе згодан пример за разлику у употреби падежа.