Глаголске именице

[Orlin]

Здраво свима! У мом матерњем бугарском од сваког несвршеног глагола може да се гради "легитимна" глаголска именица (иако су неке мало фреквентне). Како jе у српском - може ли да се формира глаголска именица од свих глагола, зависи ли то од вида глагола и може ли да се створи именица од оба глагола неког видског пара?
Хвала унапред!

[Шоми]

Од несвршених глагола се свакако може творити глаголска именица, код свршених је стање другачије, јер мислим да се негде не може направити глаголска именица (нарочито од оних који су добили свршен вид префиксацијом).

[J o e]

Може и од свршених, али не с истим значењем. О томе је писао Клајн, када се залагао за увођење именица на -ње у парадигму глагола.

[delboj]

А како би онда било од нпр. глагола прочитати? Од ишчитати може ишчитавање. Од учитати учитавање итд.

[Шоми]

Прочѝтати — прочитање, што бих ја нагласио дугоузлазним на а, прочита́ње, као и остале изведенице од свршених глагола с основом чѝтати. Од ишчитати биће ишчитање, од ишчитавати — ишчитавање, од учитати — учитање, учитавати — учитавање. Од нпр. купити — купљење, од куповати — куповање. Тј. што се тиче гл. им. на -ње.

[delboj]

Да, погршено сам написао то ишчитати. Али какво је значење тих именица као прочитање, ишчитање? Ко и кад то уопште користи?

[Шоми]

Чек да окренем ћитаб. Ево, РМС: „прочита́ње с читање. — Обећавао [је] да ће нам манускрипт овога дела дати на прочитање. БК 1906.“

Имамо и прочита́вати, несврш. и уч. према прочѝтати, па би ту гл. им. гласила прочита́вање.

[delboj]

А добро. Такве именице се ипак ријетко употребљавају.

[J o e]

Па немају сви свршени глаголи именице према себи, тек мањина. Али није да то не постоји.