Конструкција исти/иста/исто + …

[ne pismen]

Често у говору чујемо реченице типа Исти си као твој отац. или Боја твоје собе је иста као и моја. итд. Некако ми то исто као много пара уши. Тотално ми нелогично звучи. Зар није правилније рећи Исти си твој отац, без тог предлога као? Или користимо једну варијанту, или другу.

[rade]

Да ли то значи да би уместо "Боја твоје собе је иста као и моја" требало рећи: "Боја твоје собе је иста моја"? Мени ТО пара уши. Зашто би "Леп си као слика", било различито од "Исти си као он"? Поређење је поређење.

Иако сам чуо и једно, и друго, за мене "Исти си твој отац" и "Исти си као твој отац" (аналогно "Он је исти отац"/"Он је исти као његов отац" ) нема потпуно исто значење. Прво користим у позитивном контексту (нежно: "Види га, исти отац"), друго у (практично) негативном: " Исти си као и твој отац, бринеш само о себи". Наравно, овде нисам потпуно сигуран,  али овако се говорило у мојој породици.

[Шоми]

Бистрисмо већ негде ово. Реч је о поређењу и сасвим је исправно користити исти као.

[J o e]

Где смо ово бистрили?

Како синтактички анализирате реченицу Она је иста мајка?

[Шоми]

Где смо ово бистрили?

Претрагом никако не могу наћи.

Како синтактички анализирате реченицу Она је иста мајка?

Придев у значењу ’једнак, врло сличан’? Или мислиш да ту има неке елипсе, исти (као), те да се заправо ради о поређењу?

[Тузор]

Има нечега у оном што је Раде написао. И у мојој породици израз исти деда/исти отац и иста баба/иста мајка подразумева, осим потцртавања велике сличности (такорећи, истоветности по изгледу), још и позитиван однос према конкретним личностима, у смислу истицања њихових добрих особина.
Мислим да израз "пљунута мајка" има идентично значење као "иста мајка". Зато се опредељујем за придев, иако је израз (вероватно) настао скраћивањем од "иста као мајка".

[rade]

Мислим да израз "пљунута мајка" има идентично значење као "иста мајка".

Нема. То са пљувањем односи се искључиво на физичку сличност, ово друго укључује и понашање.

[Duja]

I meni se baš analogija sa pljunut vrzmala po glavi; međutim, mali problem je što postoji drugo, primarno značenja prideva isti, a to je ’nepromenjen’:

Iako je ostala bez muža i bez posla, ona je  svojoj deci i dalje ista majka.

[Тузор]

Нема. То са пљувањем односи се искључиво на физичку сличност, ово друго укључује и понашање.

Да, ако је адекватно значење у којем се израз "исти отац/иста мајка" употребљавао у твојој и мојој породици.

Познат ми је и израз "(име) у малом"; примера ради, када је отац хтео да укаже на моју сличност са дедом, говорио је: "Рако у малом" (деда ми се звао Радоња, а надимак му је био Рако, односно Ракац). Али, и за сестру је то често говорио, када би хтео да укаже на њену хитрину и жустрину. Но, за тај израз (који сам чуо више пута и у родном селу мога деде и оца) карактеристично је што се не означава родбинска веза (деда, унук, мајка, син, отац, кћерка), већ се помињањем имена и одредницом "у малом" особине поменуте личности "пребацују" у личност детета. Наравно, израз се употребљава у кругу блиских људи, упућених у родбинске везе.

[J o e]

Или мислиш да ту има неке елипсе, исти (као), те да се заправо ради о поређењу?

Занима ме шта је у синтагми (Она је) иста мајка главно: иста или мајка. Је ли то именичка синтагма, где је исти конгруентни атрибут, зависан од именице, или је синтагма придевска, као што би било иста као мајка, у ком случају бисмо морали да нађемо решење за тај однос у синтагми: придев + им. у номинативу?

(Да замолим опет Вука да гвирне у Синтаксу?)

[Duja]

Ja ne znam dobro terminologiju u sintaksi, ali bih rekao da je sintagma je ista predikat, koji se ponaša kao kopula, a onda je majka predikativ. Dakle, cela konstrukcija uopšte nije deklinabilna, te se ne može ni govoriti o kongruenciji. Slično imamo, što semantički, što sintaksno:

Ona je pljunuta majka.
Ona je preslikana majka.
Ona je slična majci. (ovde nije kopula, ali je sintaksno analogno)
Ona je neslična majci.
Ona je bliska majci.
Ona je blizu majci. (ovo je već upitno koliko je sintaksno blisko)

[J o e]

Мислимо, колико видим, исто, само не знам да ли бисмо бити исти смели да прогласимо за копулу, јер је у садашњим описима једина копула било бити (поред семикопулативних глагола именовати и сл.). С друге стране, у праву си да исти/пљунут/пресликан + им. не може бити регуларна синтагма, јер нема деклинацију. Заправо, и не могу да замислим употребу другде осим у копулативној конструкцији и апозитиву (који се може третирати као кондензована копулативна конструкција).

Мој брат, исти отац, стално прича о музици.
*(?) Од свог брата, истог оца, стално слушам приче о музици.
*(?) Са својим братом, истим оцем, стално причам о музици.

Синтагме (не)слична/блиска мајци и близу мајци, мислим, не спадају овде.

[Тузор]

Мој брат, исти отац, стално прича о музици.
*(?) Од свог брата, истог оца, стално слушам приче о музици.
*(?) Са својим братом, истим оцем, стално причам о музици.

Примери означени са *(?)  су прилично рогобатни, чак и двосмислени. Када би ме неко натерао да направим реченицу од ових градивних елемената, одлучио бих се за:
Од свог брата - исти отац! - стално слушам приче о музици.
Са својим братом - исти отац! - стално причам о музици.

Са друге стране, чини ми се да би могло:
Од свог брата, пљунутог оца, стално слушам приче о музици.
 Са својим братом, пљунутим оцем, стално причам о музици.