Unicode

[Stoundar]

Isto — govornik zna ruski a nema pojma o izgovoru na srpskom. Nikad ne bih tako izgovarao.

[Belopoljanski]

Da, u engleskom.

И у српском, ако се има у виду варијанта уникод. Уникатан, унифициран, универзалан код. Уни-, уни-, уни- код. Да смо тражили боље, не бисмо добили. Не спорим да се овај аргумент не може или не сме одбацити, већ само тражим да се не отреса тако олако.

Ako se ne slažeš s preporukom, slobodno im piši da je dopune. A ne znam kolika je učestalost jednog ili drugog naziva, jer mi Google vraća rezultate za više jezika. Čak i da je Unikod malo češće, ne bi bilo sasvim dovoljno za ukorijenjenost, s obzirom da Prćić daje i neke prijedloge koji se vrlo rijetko pronalaze Googleom.

Нема потребе, јер је у питању препорука која нема никакву тежину. Кад помињемо Прћића, он је лично студентима у индексу преправљао транскрибовано име свог енглеског колеге на универзитету у НС Mac… из Мек… у Мак…, иако је поменути професор упућивао да му се име на српски транскрибује са Мек… јер је одбијао да је Мак… Такве препоруке не могу бити узете као аргумент за доношење одлуке, већ једино као податак који се може, али уопште и не мора, узети у разматрање.

Претражи гугл-резултате на српском језику. Надам се да ћеш се сложити да се Unicode убедљиво најчешће помиње у ИТ-сфери и на интернету. Критеријум укорењености је рано утврђивати јер је термин млад, више има смисла тражити боље решење од две, по мени, сасвим легитимне опције, уникод и јуникод.

[Stoundar]

Kad sam rekao „Da, u engleskom“, mislio sam na taj citat po kojem je naziv sastavljen s tim u vidu za engleski, ali im očigledno nije bitno da ostavlja isti utisak i u drugim jezicima. Poređenje s Prćićem nije u redu jer ne postoji pravilo da lična imena ili anglicizme moramo prilagođavati po latinskim korjenovima. Lična imena moraju ostati prepoznatljiva, dok anglicizme prepuštamo slobodnom, spontanom prilagođavanju. Sa druge strane, /mak/ je normativno bolje nego /mek/ po Prćiću. Kada smo već toliko informatičke terminologije unijeli transkripcijom s engleskog, zašto sad da rušimo taj spontani sistem? Informatičari znaju šta znači juni- jer su u stalnom kontaktu s engleskim jezikom. Nije im potrebna dodatna adaptacija.

Opet, ovo nije nasumična preporuka i ne bi bilo u redu ignorisati je bez konsultacije. Šta ako je organizaciji stvarno stalo do dosljednog pisanja ovog naziva u raznim jezicima? Ako pisanje ne može biti dosljedno, onda makar izgovor neka bude što dosljedniji — tako shvatam preporuku. Ne vidim zašto ne bismo poštovali njihovu želju u granicama srpskog standardnog jezika, kad već imamo i Junikod i Unikod u praksi, a ne da Google ne vraća nijedan rezultat za Junikod (probao sam detaljnu pretragu samo na srpskom, latinicom, i dobijam nešto manje rezultata za Junikod, ali razlika nije drastična).

Jeste da ovaj naziv ima poneke karakteristike opšte imenice, ali nije čista opšta imenica i sumnjam da imamo pravo da radimo od njega šta hoćemo, ako već postoji nedoumica u srpskom. Dakle, poštovati želju organizacije u granicama norme srpskog standardnog jezika.

[Belopoljanski]

Стоундаре, тајм аут…

Уопште није очигледно да им није битно да оставља исти утисак у другим језицима, већ им је при одређивању имена било битно да оставља такав утисак, тачка. Очигледно је једино да теби није битно да такав утисак оставља у српском, јер такво гледиште прилично успешно заступаш. Да појасним до краја: ако је мени битно да остане назив уникод због јасне везе са универзалним кодом (и речима унија, уникат, унус), одатле уопште није очигледно да ми није битно да се такав утисак очува у естонском или албанском, нити би за одређење решења у естонском или албанском имало икакве везе шта је мени, као некоме ван тог система, битно или не.

Поређење с Прћићем није поређење, него један пример где се крши директна воља једног човека да своје име на српском напише онако како га он чује и ту се ставља тачка на меродавност и утицај општих страних препорука стотинама језика ђутуре на то како ће се одређена ствар решити у српском језику. Уопште није битно да ли је боље мак или мек или да ли је Прћић овде у праву, то је апсолутно, потпуно и нај-сасвим небитно у овој причи.

У толике информатичке технологије нисмо увели транскрипцију са енглеског на примерима Јаве, Ц-а, префикса е-, а да не говоримо о бројним примерима где смо називе просто превели. Због чега не говоримо о Џави, Сију или и-бизнису (питање не тражи одговор, већ је само битно то да постоји разлог због којег то не радимо)? Изузеци постоје и због њих се не може позивати на аргумент праксе, јер је овде потегнут аргумент да се ради о изузетку и то треба оборити, а не позивати се на праксу код других примера, јер се исто тако може позвати и на изузетке.

Нико не каже да препоруку треба игнорисати, већ да постоји читав међупростор опција од слепог придржавања и потпуног игнорисања.

Од назива не радимо „шта хоћемо“ већ га управо третирамо на најпажљивији могући начин јер размишљамо о теми узимајући у обзир препоруке. Алтернатива је игнорисање препоруке или игнорисање онога што противречи препоруци, а обе такве алтернативе су лоше.

Часлав је, како данас кажу у жаргону, „објаснио“. У свом стилу: концизно, аргументовано и без сувишне приче. У суштини, свако моје јављање на теми након тога је бесмислено, јер само настављам лични разговор са тобом. Што се теме тиче и онога што је релевантно по њу, Чаславов одговор је последњи који је битан и чека се евентуално једино ваљан критичан одговор на то.

[Stoundar]

Jedino valjan odgovor već sam dao: ukazati Unicodeu na njihov navodni „недостатак цивилизованости“ (po Časlavu, a on neopravdano tvrdi da žele zanemariti i transkripciona pravila!). Vidjeti šta će vam odgovoriti i diskutovati sa njima. Dovodiš u vezu želju međunarodnog projekta sa jednim profesorom koji se buni protiv norme napisane crno na bijelo. Ne postoji norma koja zahtijeva Unikod, pogotovu kada se radi o nazivima koji baš i nisu opšte imenice. Ne može bilo šta biti Unicode.

Umjesto da raspravljate s Unicodeom u duhu tog projekta, odbacujete odmah njihovo pravo da se uključe u odabir svog naziva, a onda očekuješ da uzmem ozbiljno vašu alternativu. Obje preporuke imaju smisla, ali nećete me ubijediti da se bilo šta može normirati bez saradnje s njima i diskusije s njima, jer ako je preporuka po vama nelogična za srpski, onda je nelogična i za gomilu drugih jezika i opasno je što stoji na toj stranici. Nije da ne prihvatam vaše jezičke argumente, nego ne prihvatam da su u duhu preporuke Unicodea, te da Unicode nema pravo da učestvuje u raspravi. Oni ne traže ništa što se protivi normi srpskog standardnog jezika.

Zaista, rasprava sa mnom baš i nema smisla.