Reč se nalazi u rečniku, dakle postoji…

[Бруни]

Elem, da ne skrećem s teme, otvaram novu. Podstakao mi je ovaj Džoov komentar u temi o reči izgasiti.

Da li je dovoljna samo sušta činjenica da se neka reč nalazi u rečniku da bi se 100% opravdalo njeno korišćenje? Prema mom shvatanju, u rečniku se nalaze i reči koje se ne koriste toliko koliko neke druge, kolokvializmi, i sl. koji iako postoje i najverovatnije ih neko i koristi, ipak nisu preporučljivi za npr. neki zvaničan tekst. Mislim da je ovde stvar slična kao sa aoristom: postoji, koristi se, ali nije preporučljiv u svakoj prilici. Da li sam u pravu, i ako nisam, zašto?

EDIT:Proširujem pitanje i na akcentovanje, na osnovu teme o akcentovanju Kanade.

[J o e]

У граматикама постоји прописана употреба аориста и на основу ње ти је јасно да је нећеш користити у свакој прилици.

И у речнику је, аналогно, означено којој сфери припада лексема која се анализира (да ли је дијалектизам, оказионализам, архаизам…), па се не можеш ни у томе превише преварити. Али мимо тога, имамо своје језичко осећање, на основу ког знамо да ли бисмо у одређеном контексту употребили дату реч. Ако неко има другачије осећање и речник то бележи, зашто би неко то спорио?

[Бруни]

Da, ja se slažem uprincipu s tobom, ali daću ti primer. Svi znamo da reč "tisuća" postoji i u našim rečnicima i da nije nikakva "hrvatska reč", kako neki vole da kažu. Ali, neosporno je da govornici srpskog jezika koriste veoma malo ili uopšte ne koriste tu reč. Međutim, recimo da postoji govorinik srpskog koji je koristi. I sad on treba da napiše neki zvaničan tekst i jednostavno želi da koristi tu reč. Da li je u redu da je koristi ili bi ipak bolje bilo da se prikloni reči koju većina govornika srpskog jezika koristi?


PS: A šta ako nije označena kao dijalektalizam, i sl., a ipak nije baš sušti standard (eto kao taj "izgasiti") ?

[J o e]

Једнотомник са тисућа упућује на хиљада, није баш да је сматра употребно регуларном речју.

Изгасити није нестандардно. Да читаш Андрића и нађеш да је неки лик изгасио светло, не би помислила: „Боже, каквом су неписмењаковићу дали Нобела“. Једноставно припада неком од регистара стандардног језика и то обично речници бележе. Могуће је да овде то није обележено управо зато што неко то заиста користи у свакодневном говору.

[Бруни]

Ali, Andrić je pisao poodavno, Joe. Andrić jeste nobelovac, ali iz prošlog veka. Ili ćemo iz istog razloga i Vukov vokabular proglasiti standardnim?

[Vukvuk]

Čekaj, Joe, jedno je Andrić, koji sa namerom uzima reči koje nisu inače sasvim standardne (tj. ravnopravne u upotrebi sa drugim varijantama) i uklapa ih na takav način da se to i ne oseti ili zapravo čak da posebnu čar tekstu. Njegov tekst je u svakom slučaju već markiran, kao umetnički. Drugo je kada se ista takva reč upotrebi u nekom zaista neutralnom kontekstu. Moje jezičko osećanje bi se pobunilo da u nekom uputstvu pročitam Izgasite računar ili nešto slično, a ne buni se kada pročitam tako nešto kod Andrića (iako i kod njega registrujem).

[J o e]

Слажем се, само, Андрићев уметнички регистар није нестандардан; то је суштина.

У текстовима намењеним широкој јавности би ваљда требало да се гледа да употреба буде што општија, свима разумљива; то је у реду. Али немамо шта замерити колеги на послу који нам каже „Изгаси компјутер кад кренеш“.

[Бруни]

Слажем се, само, Андрићев уметнички регистар није нестандардан; то је суштина.

У текстовима намењеним широкој јавности би ваљда требало да се гледа да употреба буде што општија, свима разумљива; то је у реду. Али немамо шта замерити колеги на послу који нам каже „Изгаси компјутер кад кренеш“.

Ne, nisam mislila na kolegu i usmeni govor. Mislila sam da taj kolega upotrebi tu reč u svom, recimo, zvaničnom izveštaju o radu svog odseka ili nekom sličnom zvaničnom dokumentu. Kao što rekosmo, reč postoji, dakle, nema šta da se prigovara nekom ko je koristi u svom svakodnevnom govoru. Pitanje se odnosi na malo zvaničnije tekstove, bilo pisane, bilo izgovorene (govori, predavanja, konferencije i sl.).

[Шоми]

Па мислим да се сви слажемо око тога. Сигурно нећемо у судским списима затећи оптужницу за уцмекавање/укокавање.

[J o e]

Уцмекавање ће у речнику бити обележено да није стандардно. Ми говоримо о речима које јесу стандардне, али нису део најопштијег, формалног регистра.

Немам паметан одговор. Треба наћи заједничко језичко осећање, али како?

[Бруни]

Ucmekavanje je očigledno sleng, i sigurno u rečniku stoji pored te reči da se radi o slengu. Ja mislim na reči koje jesu neobične, ali uprkos tome nemaju nikakvu napomenu u rečnicima (kao ovo "izgasiti"). Pitam jer sam se sa takvim slučajima sretala više nego jednom na njikipeidji. Reč postoji, stoji u rečniku, kod nje nema nikakve napomene, ali je ipak neobična, a ja zbog odsustva bilo kakve napomene ne mogu jednostavno da zahtevam da pisac članka ne koristi tu reč nego neku drugu.

[Бруни]

Немам паметан одговор. Треба наћи заједничко језичко осећање, али како?

Upravo to. A na mestima kao što je Vikipedija, ako nemaš nešto crno na belo, nema teorije da ubediš nekog da je tvoje jezičko osećanje ispravnije od tuđeg, koliko god bio u pravu.

[Farenhajt]

Слажем се, само, Андрићев уметнички регистар није нестандардан; то је суштина.

У текстовима намењеним широкој јавности би ваљда требало да се гледа да употреба буде што општија, свима разумљива; то је у реду. Али немамо шта замерити колеги на послу који нам каже „Изгаси компјутер кад кренеш“.

U suštini nemamo, samo što ćemo (ukoliko se ne zavitlava) očekivati da, kad mu odemo u goste, zateknemo više pari cipela ispred vrata od stana.

[Шоми]

Значи да се своди на лично језичко осећање. Чланкописцу је нека реч примарни избор, теби није. Може се дебатовати која је реч у најширој употреби, али то је тешко доказиво и свакако није разлог протеривати неку мање учесталу реч која значи исто или слично.

Рецимо да неко пише како нешто воња — би ли ишла по чланку и исправљала у смрди? Можемо рећи како је смрдети уобичајенија реч, али и воњати значи исто то, само је ето слабије фреквентна, а ја лично не осећам никакву обележеност, ни стилску ни супстандардну, у њој.

[Farenhajt]

Ne možeš izgubiti iz vida i REALNO gubljenje reči iz upotrebe. Današnja deca zbilja ništa ne čitaju, pa za njih "vonjati" nije "eto malo ređa reč" nego prava nagazna mina - "šta je bre sad ovo"? Pa će, ako malo uključe mozak, uspeti da iz konteksta izvuku da to možda znači nešto poput "smrdeti".

A prošla su vremena kad su deca na pojavu nove reči reagovala radoznalošću tipa "ček da vidim šta ovo znači". Danas agresivno odbacuju sve što ne razumeju iz prve ("je*ote, kakav smor"). I to moraš uzimati u obzir kad pišeš članke za vrlo široku publiku, kao na Vikipediji.