Čuvanje izvornog pisma među srodnim jezicima

[Orlin]

Jе li dobra kombinacija ćirilica + navod iz bosanskog ili hrvatskog latinicom?

[Бруни]

Jе li dobra kombinacija ćirilica + navod iz bosanskog ili hrvatskog latinicom?

Pa sad… U principu, da. Mada i tu ima neslaganja, jer se radi o specifičnim "stranim" jezicima. S jedne strane, naravno da treba poštovati pismo stranog jezika, ali s druge strane, s čisto lingvističke tačke gledišta (politiku na stranu), još uvek je upitno koliko su to zaista drugi jezici, različiti od srpskog. Svako hrvatsko i bošnjačko slovo potpuno je isto srpskoj latinici, a srpska latinica za svako slovo ima odgovarajuće slovo u srpskoj ćirilici. Lično mislim da se ti jezici u srpskim tekstovima mogu pisati i na ćirilici, ali ako bismo hteli biti politički korektni, onda bi trebalo da se pridržavamo samo pisma koje su oni izabrali kao svoje. Dakle, ukratko, odgovor bi bio, da, to bi bila ispravna kombinacija.

[Farenhajt]

Pri čemu baš nikad nisam video nikakvo ćirilično izdanje (novine, nedeljnik i sl.) gde su npr. u intervjuu s hrvatskim/bošnjačkim sagovornikom pitanja štampana ćirilicom, a odgovori latinicom.

[Бруни]

Pri čemu baš nikad nisam video nikakvo ćirilično izdanje (novine, nedeljnik i sl.) gde su npr. u intervjuu s hrvatskim/bošnjačkim sagovornikom pitanja štampana ćirilicom, a odgovori latinicom.

Da, naravno. Ko bi ga znao. Da se ja pitam, ja o tome ne bih vodila uopšte računa, jer za mene je sve to i dalje jedan te isti jezik. No, ponekad se ipak mora voditi računa o političkoj korektnosti…Možda bi najbolje bilo da se i o tome izjasni neko merodavno telo.

PS:Inače, koliko mi se čini (negde smo to već spominjali), u takvim intervjuima ne poštuje se ni narečje (ijekavica) a ni vokabular, tako da bi se možda moglo govoriti i o određenoj vrsti "prevoda" ili barem "adaptacije" intervjua.

[Orlin]

Pri čemu baš nikad nisam video nikakvo ćirilično izdanje (novine, nedeljnik i sl.) gde su npr. u intervjuu s hrvatskim/bošnjačkim sagovornikom pitanja štampana ćirilicom, a odgovori latinicom.

Da, naravno. Ko bi ga znao. Da se ja pitam, ja o tome ne bih vodila uopšte računa, jer za mene je sve to i dalje jedan te isti jezik. No, ponekad se ipak mora voditi računa o političkoj korektnosti…Možda bi najbolje bilo da se i o tome izjasni neko merodavno telo.

PS:Inače, koliko mi se čini (negde smo to već spominjali), u takvim intervjuima ne poštuje se ni narečje (ijekavica) a ni vokabular, tako da bi se možda moglo govoriti i o određenoj vrsti "prevoda" ili barem "adaptacije" intervjua.

Mislim da je takva adaptacija (ili prevod) usmene izjave dopustiva barem u nekoj meri, ali citat iz pismenog izvora mora da poštuje sve aspekte forme citiranog jezika bez bilo kakve izmene bez obzira na jezički standard kojim je napisan izvorni tekst i tekst u kojem se navodi.

[Бојан Башић]

Bilo nekad, sad se pripoveda:

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3065.0

U članku Milana Šiške o non-stop s crticom ili bez crtice, on citira Klaića i, iako je tekst pisan ćirilicom, Klaićev citat je ispisan latinicom. Mislim, meni lično je suludo menjati pismo zbog hrvatskog jezika jer … Mislim, zar treba objašnjavati? Međutim, videvši to u tekstu nekog kao što je Šipka, dovedoh samu sebe u sumnju… Da li postoji negde neko pravilo, preporuka, nešto što bi navodilo na zaključak da u slučaju citata na hrvatskom, treba zanemariti onu preporuku nemešanja pisama u istom tekstu?

Jedan od zanimljivih delova je komentar Ivana Klajna na sličnu praksu, s tim što je komentar privatne prirode (tj., ne treba ga doživljavati kao išta zvanično, ali svakako vredi pročitati i njegov stav):

Vidim da neke moje kolege, poznati lingvisti, u stručnim radovima, navode latinicom i duže citate, iako su na srpskom, samo zato što su u originalu bili štampani latinicom. Ja smatram da za tim nema potrebe, budući da su naša dva pisma međusobno konvertibilna.

Drugim rečima, mišljenja lingvista su podeljena. Dok se nešto ne ozvaniči, teško bi se bilo koji pristup mogao smatrati greškom.

[Duja]

Pa ne bih rekao. Ako je neko i stručnjak u određenoj oblasti, to me ne sprečava da neke njegove stavove nazovem glupošću… jer oni jesu glupost. A nije da Šipka nije imao… uh, izleta.

[Stoundar]

Ali ako u hrvatskom standardnom jeziku nema ćirilice, kad preslovimo tekst na ćirilicu, dobijamo aproksimaciju hrvatskosrpskog po P 60 a ne savremeni hrvatski. Pretpostavljam da normativisti ne bi normirali upotrebu hrvatskosrpskog u citatima?

[Бруни]

Ali ako u hrvatskom standardnom jeziku nema ćirilice, kad preslovimo tekst na ćirilicu, dobijamo aproksimaciju hrvatskosrpskog po P 60 a ne savremeni hrvatski. Pretpostavljam da normativisti ne bi normirali upotrebu hrvatskosrpskog u citatima?

A što da ne? I po čemu se to savremeni hrvatski razlikuje od hrvatskog iz šezdesetih? 50 godina je previše kratak period da se jezik toliko promeni da postane nekompatibilan sa svojom starijom verzijom. Jer, hrvatski i bošnjački nisu bilo kakvi strani jezici. To su za nas samo politički strani jezici ili, "strani jezici". Ili da pogledamo drugačije: da li postoji BILO šta u tim jezicima što ne možeš napisati ćirilicom? Ne. Stoga, zašto bismo to radili? Jedini razlog zbog kog bi to trebalo raditi nema veze s jezikom i jezičkim problemima: politička korektnost. Ništa više. Lično svaki pokušaj logičkog objašnjenja "da se to mora" po meni je čista demagogija.

PS:A još držanje pisma ko pijan plota u hrvatskom i da razumam. Ono što ZAISTA ne može da mi uđe u glavu to je pridržavanje pisma kojim je delo štampano. Po meni, to je glupost stoleća.

[Stoundar]

Sistemska dosljednost, ne samo politička korektnost. Hrvatski se po sistemu piše latinicom, ako citiramo hrvatski, onda latinicom, ako ne citiramo latinicom, to više nije hrvatski nego loš srpski ili skoro odličan hrvatskosrpski.

[Бруни]

Sistemska dosljednost, ne samo politička korektnost. Hrvatski se po sistemu piše latinicom, ako citiramo hrvatski, onda latinicom, ako ne citiramo latinicom, to više nije hrvatski nego loš srpski ili skoro odličan hrvatskosrpski.

Sestem je veštački napravljen, a na osnovu političkih i samo političkih odluka. Samim tim, Sistmska doslednost JESTE politička korektnost. Kao što rekoh, to je za mene demagogija. Odgovori mi, šta se u hrvatskom NE može napisati ćirilicom? Razdvajanje na više "jezika" čisto je politička odluka koja nema veze sa jezikom. Dalje, zanima me u čemu se razikuju srpsko-hrvatski i hrvatsko-srpski? Ili, bolje da napišem srpskohrvatski i hrvatskosrpski?

[Stoundar]

Dogovori se s hrvatskim pravopiscima da li je njihova odluka vještačka; ja samo prenosim šta je propisano u hrvatskim pravopisima, tj. da se hrvatski standardni jezik ne piše ćirilicom.

[Бруни]

Koliko se meni čini, ja sam jasno naglasila da izražavam SVOJE mišljenje, koje svakako nije ni obavezno ispravno, ni obavezujuće za bilo koga. Međutim, pošto su mišljenja po pitanju samog postojanja tih jezika vrlo  podeljena, a od naših normativista još uvek nema nikakve preporuke, dozvoljavam sebi da imam svoj stav koji ću da sledim sve dok se to stanje ne promeni. Drugim rečima, ja tako, a drugi nek rade kako misle da treba.

[Stoundar]

A da upitamo Klajna da li se o tome raspravljalo (ali konkretno o tekstovima po današnjem hrvatskom pravopisu, o preslovljavanju i eventualnoj transkripciji bez ikakvog dubljeg prilagođavanja srpskom, ne o tekstovima na srpskom koji su pisani latinicom)?

[Бруни]

Mogli bismo. Videcu da sastavim mejl ovih dana. Mozda jos veceras.