Породицо или породице

[Бруни]

Ожалошћена породицо или породице.

[Farenhajt]

Porodice.

[J o e]

Код им. ж. р. на -ица требало би да вокатив буде -ице код оних које означавају жива бића и имају три слога или више. Ово би стога било породицо (тако сам сретао и у неким некролозима), али треба проверити код Стевановића.

[Farenhajt]

Izuzetno bi čudno zvučalo "moja kućico, moja slobodico". U modernom jeziku sve reči na -ica automatski grade vokativ na -ice (bilo to preskribovano ili ne).

[J o e]

Не баш за све: *Полети, птице моја!, *Убице један, шта си учинио!

Прегледао сам доста граматика. Већина предвиђа -ицо код двосложних с краткосилазним (жицо, птицо, злицо) и вишесложних с погрдним значењем (пропалицо, пијаницо, кукавицо), дублетно с -ице.

У Витасовом Корпусу нашао сам: краљицо (Д. Ћосић), кукавицо, пијаницо, поглавицо, потурицо, пропалицо, птицо, убицо, заједницо.

Гугл има потврда и за породицо (porodico, породицо).

[Farenhajt]

Kako god. Ko kaže "porodico", gledaće ga ljudi belo (ili možda i neće, ako su iz veoma pismenih sredina kao što su eparhija koja-već, Dveri ili sindikat srpske policije - v. prvih nekoliko rezultata za "породицо").

"Kraljico"? Pobogu. "Kraljico Milico?"  Zastareli provincijalizam. Isto i sve trosložne koje si našao kod Vitasa.

Baci ti te knjige i oslušni "uzus".

[J o e]

Не слажем се да су облици кукавицо, пропалицо, издајицо „архаични провинцијализми“. Мислим да су врло експресивни и у узусу, што показује и корпус.

Пусти ти Двери и прва два-три резултата. Ја кажем, већ трећи пут, да облик породицо користе и најученији наши људи, академици.

[Farenhajt]

Svaka čast akademicima što govore kako im se govori. REALNI LJUDI IZ REALNOG ŽIVOTA (koji čine frapantnu većinu govornikâ srpskog jezika - u poređenju s akademicima) tako ne govore.

[J o e]

Фрапантна већина говори и ми би дошли, купујем југа…. Али немојмо опет (унедоглед) о узусу.

[Farenhajt]

Фрапантна већина говори и ми би дошли, купујем југа…. Али немојмо опет (унедоглед) о узусу.

Ovde govorimo o zvanično dubletnim, a ne o zvanično supstandardnim oblicima, tako da ti je primer neadekvatan. U realnoj praksi dubletizam je izrazito nagnut na jednu stranu, a sklopovi poput "izdajico roda svoga" deluju primereniji npr. Đuri Jakšiću i (pomenutim) Dverima nego obrazovanom urbanom govorniku srpskog u 21. veku.

[J o e]

Слажем се, али ја нисам говорио о примеру, него о узусу уопште. (Мада могу да замислим више контекста где се користи издајицо.)

[Belopoljanski]

Мислим да никад у животу нисам наишао, ни писмено ни у говору, на облик „породице“, сем на овој теми.

[Duja]

<troll>Ma ti Beograđani, pogled im ne seže dalje od Banovog Brda…</troll>

[Farenhajt]

Pa… skoro četvrtina srpske populacije živi u Beogradu, a polovina generalno u gradovima. A uzus se pravi po tvrdim demokratskim načelima većine. Tako ti je to, šta da se radi…

[Бруни]

Pa… skoro četvrtina srpske populacije živi u Beogradu, a polovina generalno u gradovima. A uzus se pravi po tvrdim demokratskim načelima većine. Tako ti je to, šta da se radi…

S tim što tri četvrtine boegradske populacije ima jedva jednu generaciju iza sebe koja je takođe rođena u Beogradu (i ostalim gradovima).

BTW, ja ne vidim šta je tebi toliko neobičan vokativ na -o? Ja lično ni ne primećujem razliku.

Kad pomenuste izdajicu, odmah mi pade ono "izdajico roda svoga". Ja to NIKAD ne čuh kao "izdajice roda svoga". S druge strane, kad bih ja želela nekom da kažem da je izdajica, mislim da bih ipak upotrebila "Izdajice nijedna!". Ne znam. Meni malo ovako malo onako. Ne para mi posebno uho ni jedno ni drugo.