to make a decision for

[Владимир Нимчевић]

He must known that he could not travel very far with a dead Emperor before some sort of a decision was made for him. The man who helped him to make a decision was the commander of Numerianus’ guard, Diocles.

Morao je znati da nije mogao da putuje predaleko sa mrtvim carem… Čovek koji mu je pomogao da donese odluku bio je zapovednik Numerijanove posluge, Diokle.

Kako prevest before some sort of a decision was made for him?

[Vukvuk]

Ne razumem samo, jesu li njih dvojica doneli nekakvu odluku u ime mrtvog cara ili samo šta da rade s njim?

Morao je znati da neće moći stići daleko sa mrtvim carem pre nego što bi se o ovome morala doneti nekakva odluka ili …pre nego što bi se morala doneti nekakva odluka u njegovo ime.

[Бруни]

Meni sam original zvuči čudno. Jesi li ti to dobro prepisao? He must known je vrlo neobično. Fali "have" ili "had". He must have known that…

Kakava je odluka bila, možda to može da pomogne. I o kome se uopšte radi?

[Владимир Нимчевић]

Ispravka: he must have known.

I ja bih voleo da znam na koga se odnosi decision for him. Rečenica mi deluje mnogo konfuzno. Subjekat je osoba pod imenom Aper. A koliko znam iz izvora, Diokle je "pomogao" Aperu da ode na večno lovište. Nikakvu uslugu Diokle nije učinio Aperu.

[Бруни]

Ispravka: he must have known.

I ja bih voleo da znam na koga se odnosi decision for him. Rečenica mi deluje mnogo konfuzno. Subjekat je osoba pod imenom Aper. A koliko znam iz izvora, Diokle je "pomogao" Aperu da ode na večno lovište. Nikakvu uslugu Diokle nije učinio Aperu.

Aaaa, jel to onaj Aper (divlji vepar) što je po proročanstvu Dioklecijan trebalo da ubije da bi postao car?

Meni i dalje nije jasno. Aper nije mogao da se dugo šeta s mrtvim carem pre nego što se donese neka odluka, a da donese tu odluku, pomogao mu je Diokle (Dioklecijan, zar ne?).

Dakle, pitanje je KOJA je to odluka donesena? Da li je zaista bila odluka u pitanju, ili se radi o nekom prenesenom značenju (s obzirom da je Dioklecijan Apera poslao bogu na istinu)?

[Бруни]

Pročitala sam sad šta si pisao kod Karina. Preneću ovde deo članka koji pišeš, jer je tekst još uvek nedostupan javnosti, pošto je u procesu izrade, pa ne mogu da dam samo link.

Током повлачења из Персије умро је Каринов млађи брат, Нумеријан. Међутим, Апер је на неко време успео да затаји то од војске. Рекао је да цар има проблема са оком и да због тога мора да путује у затвореној носиљци да се заштити од светла и прашине. Када је Нумеријаново тело почело да испушта непријатан мирис, Аперово изврдавање је откривено. Прича је фантастина, на граници смешног. Могућа су свакојака објашњења. Можда је Кар стварно умро случајно или од болести без икаквог Аперовог уплива, па је преторијанском префекту самим тим било теже да убеди војнике да му је и зет изненада умро од болести. Можда се Апер успаничио не знајући шта му је чинити, али му је морало бити јасно да није могао да иде предалеко са мртвим царем.
Када је Нумеријанова судбина свима постала јасна, трупе које су се окупиле у Халкедону ради номиновања новог владара, једногласно су се изјасниле за заповедника гарде доместика, Далмату Диокла. Пре него што је могао да сматра свој нови положај сигурним, Диокле је прво морао да рашчисти рачуне са Карином

Radi se naime o tome da je sam Aper morao ubrzo doneti neku odluku šta da radi s mrtvim carem, jer je carevo telo već počelo da zaudara, pa samim tim bi vrlo brzo bilo otkriveno da je ovaj carevu smrt prikrivao, te bi mu bilo vrlo teško da objasni dve uzastopne prirodne smrti. Dakle, morao je APER da odluči šta da radi s mrtvim carem. Dioklecijan mu je pomogao u tom smislu što je uklonio Karina, jedinog od koga se Aper morao bojati, jer je uklonio Karinovog oca (Kara) i brata (Numerijana).

Meni se to tako čini.

(Sad, kasnije je Dioklecijan uklonio i samog Apera, i tu dolazi ona priča o vepru.)

[Владимир Нимчевић]

Могуће је да писац себи увртео у главу да су Диокле и Апер били пајташи, што делује врло примамљиво, али, с обзиром на изворе, нагађачки. 

Такође је могуће да се изразио саркастично. Јер, каже Perhaps Aper panicked and was unable to decide what to do, but he must have known that he could not travel very far with a dead emperor in a closed litter before some sort of decision was made for him.

Диокле илити Диоклецијан убио је Апера пре битке на Маргуму .

[Бруни]

Hm. Ako je Apera ucmekao pre Karina, onda otpada moja ideja.

Da, sasvim je jasno da Aper nije znao šta će s mrtvim telom koje je već počelo da smrduca. Ali i dalje mi nije jasno kako je onda Dioklecijan pomogao Aperu da donese odluku.

Možda time što ga je ubio zbog sumnje da je on ubio Numeriijana? Ono kao, eto ne moraš više da razmišljaš šta ćeš s mrtvim carem, jer si i sam mrtav?

[Владимир Нимчевић]

Размишљам да се ограничим само на онај део до реченице: "Могућа су свакојака објашњења". Да ме убијеш, не знам шта писац подразумева под before some sort of decision was made for him.
Свака част писцу на високом стилу, али морам признати да сам уочио фаталну грешку. Он сматра да је Кар хтео ићи у Рим, али да то ситуација није дозвољавала. Позива се на двадесето поглавље дванаесте књиге Зонарине Историје. Та књига се уопште не односи на Кара, већ на Деција, Оригена, Дионизија и осталу хришћанску братију. Шта  га је навело на ту помисао, стварно не знам. У двадесет и деветом поглављу исте књиге пише само да је Кар хтео да буде опозван. Никаквих других контроверзи нема. Свиђа ми се његов сарказам, али, као што видиш, не могу до краја да га "похватим".

[Бојан Башић]

Ono što meni nikako nije jasno jeste KO donosi odluku. Iz prve rečenice sledi da odluku NE donosi ovaj što vuklja mrtvog cara unaokolo (to je, koliko sam vas razumeo, Aper), već da odluku donosi neko treći, a odluka je nešto u vezi s Aperom. No, iz druge rečenice sledi da upravo APER donosi odluku, a Dioklecijan mu je u tome pomogao.

Čini mi se da je za „…before some sort of a decision was made for him“ zgodan prevod nešto poput „…dok se ne odluči šta će biti s njim“. No, možda je kontekst i totalno promašen, sve mi deluje skroz nabacano.

[Владимир Нимчевић]

Не треба очајавати због пар двосмислених реченица (имамо сијасет сјајних реченица). И сам писац је отворено рекао да је могуће све. Допало ми се такође што је рекао да је прича фантастична и на граници смешног. Заиста јесте тако. Остаје нам да препричамо оригиналну причу (не нечије читање између редова) и на то надовежемо ове његове коментаре.