3. Razlikuje li se ijekavska inačica srpskog od varijante koja se koristi u Srbiji osim po ijekavici?
Ово и мене занима колико се разликује. Те разлике су првенствено у лексици. Ријечи као нпр. шаргарепа, бундева (да уз ове не набрајам и бостан, ипак мислим да то ни у Србији није толико раширено), таштина, таст, ташта, бре - у Републици Српској се не користе, бар колико је мени познато. Вјероватно тих ријечи има још. Даље, облици типа професорка, докторка - код нас само професорица, докторица. Пада ми на памет још и акценат у ријечима као нпр. пра̀шина, дòлина - долѝна, прашѝна. Какав би у ствари овдје акценат требало да буде? Слично је и с именима као Данило, Гаврило. И тако, тих разлика има више, тешко се свега сјетити.
4. Koliko govornika (približno) ima ijekavski srpski?
Па рачунајући исељенике, тај број би требало да буде око 2 до 2,5 милиона. Али тешко је то одредити. Проблем је што многи кад из Републике Српске и Црне Горе одселе у Србију почну да говоре екавски, али постоји одређен број људи који чувају ијекавицу читав живот и у Србији, посебно у Београду и у Новом Саду гдје их има највише.
