Park Jae-sang

[Rancher]

Пошто немамо правила за транскрипцију имена из корејског језика, шта радимо онда? У руском је ово име транскрибовано као Пак Че Сан, а у бугарском Пак Џе-санг.

[Orlin]

A što je ovo u naslovu? Ako je službena romanizacija korejskoga (kao npr. kineski pinyin), tretira se kao latinični izvornik i prenosi se u istom obliku.

[Rancher]

Тако је писало у енглеском чланку, не знам шта је нити како се преноси у српском. Зато вас и питам.

[Stoundar]

Prema posljednjoj tački Pravopisa, ovo je rijetka prilika za vikipediste da odahnu, jer se treba samo držati uobičajenih oblika. Sudeći po Googleu, prihvaćeno je Park Dže Sang, rjeđe Park Dže-Sang. Ja bih pisao sa crticom, zbog opštih pravila o čuvanju crtice prema izvornom pisanju, kao npr. u francuskim imenima. U principu bi trebalo obrnuti redoslijed imena i prezimena: Dže-Sang Park, ali mislim da su diktatori iz Sjeverne Koreje odavno ukorijenili izvorni, jer sam našao samo jedan rezultat za prilagođeni redoslijed.

[Vukvuk]

Ja mislim da treba sa crticom i malo <s>.

It is permitted to hyphenate syllables in the given name, following common practice. Certain phonological changes, ordinarily indicated in other contexts, are ignored in names, to better disambiguate between names: 강홍립 → Gang Hongrip or Gang Hong-rip, 한복남 → Han Boknam or Han Bok-nam
 Administrative units (such as the do) are hyphenated from the placename proper: 강원도 → Gangwon-do One may omit terms “such as 시, 군, 읍”: 평창군 → Pyeongchang-gun or Pyeongchang, 평창읍 → Pyeongchang-eup or Pyeongchang.

http://en.wikipedia.org/wiki/Revised_Romanization_of_Korean

[Миланче]

А и тај корејски на латиници је мало незгодно направљен, јер је заменио звучне сугласнике у безвучне. Тако да се то Park у оригиналу изговара као Барк, Kim се изговара Гим, Kang као Ганг итд.

[Stoundar]

Ali ne možemo ispravljati dosadašnje transkripcije a da nismo sigurni kako bi izgledala eventualna pravila.

[Dacko]

Prema posljednjoj tački Pravopisa, ovo je rijetka prilika za vikipediste da odahnu, jer se treba samo držati uobičajenih oblika. Sudeći po Googleu, prihvaćeno je Park Dže Sang, rjeđe Park Dže-Sang. Ja bih pisao sa crticom, zbog opštih pravila o čuvanju crtice prema izvornom pisanju, kao npr. u francuskim imenima. U principu bi trebalo obrnuti redoslijed imena i prezimena: Dže-Sang Park, ali mislim da su diktatori iz Sjeverne Koreje odavno ukorijenili izvorni, jer sam našao samo jedan rezultat za prilagođeni redoslijed.

Hm, bolje ipak bez crtice, jer je ona u pravopisnoj transkripciji potpuno izbačena iz kineskih imena, a svakako da bi pre trebalo praviti paralelu s njima nego s francuskim imenima.

[Stoundar]

U kojoj tački P 10 piše to o izbacivanju crtice?

[Dacko]

Ni u jednoj - prosto su sva kineska imena koja se u nekim drugim jezicima pišu sa crticama (npr. na engleskom ili španskom) kod nas preneta ili spojeno (ako je reč o dva lična imena), ili odvojeno, ako su u pitanju ime i prezime. Nikad sa crticom, što ćeš videti i ako samo preletiš pogledom sva imena u odeljku o transkripciji s kineskog.

[Stoundar]

Ali tako nalaže pin’jin, ne Pravopis, koji uglavnom nastoji održati crticu prema izvornom pisanju, osim u najvećem broju geografskih imena. Ovdje bi zadržala korisnu funkciju, jer nam omogućava razlikovanje imena od prezimena.

Da se mene pita, kao izvorno pisanje uzeo bih sistem romanizacije koji je uobičajen za neko ime ili grupu imena, a transkripciju zasnovao otprilike na onoj sa engleskog, jer oba glavna sistema romanizacije prilagođena su najviše engleskom (mada ima i nekih koji nisu, kada se ne bi trebalo obazirati na engleski). Najbolje bi bilo da ime napisano ćirilicom što više liči na njegovu uobičajenu romanizaciju.

[Dacko]

Ko god nalagao da se kineska imena pišu bez crtice iako se u nekim drugim jezicima pišu sa njom, primeri za takvo pisanje navedeni su u P10, dok ne postoji nijedan primer sa crticom. Takođe nije tačno ni da Pravopis nastoji da zadrži izvornu crticu u imenima, pogledaj samo silna francuska prezimena navedena u P10 koja u originalnom pisanju imaju crticu, a u transkribovanom nemaju (Žan Žak, Vilije Kotre, Sen Žinijen).
Drugo je pitanje šta bi bilo logičnije ili bolje, shvatila sam da pričamo o tome kako trenutno jeste.

[Stoundar]

Ali ne može pin’jin putem Pravopisa uticati na nepisanje crtice u transkripciji sa drugih jezika. Ako se ne piše zato što je tako u pin’jinu, onda to ne važi za korejski. Koji su to primjeri što se ne pišu s crticom u transkripciji, ali se pišu s crticom u drugim jezicima? Jesi li sigurna da su svi po pin’jinu?

Nisam gledao da li neka od tih francuskih imena spadaju u geografska imena. P 10 kaže da se crtica može zadržati prema običaju, pod uticajem izvornog pisanja, ali Prćić je redovno prenosi. Logično je zadržati je radi prepoznatljivosti i funkcije koju obavlja u izvornom jeziku.

[Vukvuk]

Molim vas da pročitate citat sa Wikipedije, ne znam za kineski, ali u romanizaciji korejskog crtica samo odvaja slogove, nema nikakvog smisla da se ona ne prenosi i da se delovi pišu odvojeno i sa velikim početnim slovom, bez crtice bi jedino moglo spojeno.

[Dacko]

Ali ne može pin’jin putem Pravopisa uticati na nepisanje crtice u transkripciji sa drugih jezika.

Kao što ne može uticati ni sumnjivo pravilo o čuvanju crtice u drugim jezicima, pominjasmo već francuski (evo primera iz P10 koji pokazuju da se ne čuva ni u geografskim imenima: Egz an Provans, Sent Etjen, Pont a Muson - u originalu su crtice između reči). Samo sam pomenula da je korejski prirodnije uporediti s kineskim, ako će se već izvlačiti analogija prema pravilima transkripcije sa drugih jezika, što ne znači da se ikakve paralele uopšte moraju uspostavljati.