Tania, Sonia

[Бруни]

Опет ја с надом да има неки изузетак овде.  Да ли ово баш мора Танија или може Тања? Танја сигурно није. Да будем искрена, изговор је најприближнији Танји. Имам колегиницу Сон(и)ју (Sonia), и мени се чини да се ово И не изговара…

[Миланче]

На форву има 3 изговора, на 2 чујем [tania] као да има акценат на I, а на једном чујем и Танја. Не знам, мени би било логичније Тања и Соња, не бих се држао правила транскрипције.
http://sr.forvo.com/search/tania/es/

[J o e]

Кембриџов EPD има само /-n.ja/.

А што не би било Танја, Сонја? Прћић даје примере Банјан, Малјон, те Еплјард, Хилјер, Кенјон, Анјонс, Ранјон, Тонја, Травелјан.

[Stoundar]

Ali ovo je španski, dakle Tanija, Sonija, osim ako nije drukčije ukorijenjeno.

[Belopoljanski]

S ozbirom na postojanje naših imena Sonja i Tanja, ja bih Tania i Sania preneo kao Tanja i Sanja, a ne kao Tanja i Sanja.

Slično kao što je i Kenjon Kenjon, a ne Kenjon.

[Бруни]

Da, španski je, izvinjavam se što ne rekoh. Mada, rekoh da imam koleginicu Soniu.. Dakle, Sonija i Tanija bi bilo by the book?

[Stoundar]

Samo, ja bih po osjećaju udario jedan dugouzlazni na to I.

[Бруни]

Ne znam, meni ta imena tako napisana izgledaju strašno neobično. Jeste li sigurni da se ne mogu "prevesti" na Sonja i Tanja?

[Dacko]

Ne znam, meni ta imena tako napisana izgledaju strašno neobično. Jeste li sigurni da se ne mogu "prevesti" na Sonja i Tanja?

Mogu ako su u španski ušla iz nekog drugog jezika - oni hispanizuju razna strana imena, ali kao što ne bismo imena engleskih kraljeva i kraljica prenosili onako kako ih pišu u španskim istorijskim knjigama, ne moramo ni ova. Ipak, ako su imena prava-pravcata španska, onda se prenose kao Sonija i Tanija (fuj ). I da, tu se svakako ne izgovara I, ali P10 u tački 287 i za to nenaglašeno I, koje se realno čuje kao J, traži da se prenose kao I sa sve kasnijim umetanjem J između samoglasnika upravo da se ne bi stvaralo NJ tamo gde ga u španskom nema. O logici zašto li je bolje dodavati glas koga nema, drugom prilikom.   Jedina ti je rupa u zakonu ta da tretiraš ime kao nešpansko.

[Бруни]

Па види, имају они нека имена која нису оригинално шпанска, али су их пошпанчили. Нпр. Иван (са акцентом на А) врло је убичајено и ништа необично име овде. У Лат. Америци често користе страна имена која мало прилагоде (Владимир, Освалдо, Џонатан, Џенифер, Хамесдин (ово је као наш Јамесдин, од Џемса Дина), Грасијела, Данијела и сл.). Међутим, та имена су се толико одомаћила да су постала сасвим природна у шпанском, па их ваљда треба схватати и третирати као шпанска… Барем је мени тако нешто логично.

Ништа, дакле, онда Сонија и Танија…

[Vukvuk]

Užas. To su ruska imena (zapravo nadimci) Соня i Таня koja Španci nemaju kako drugačije da zapišu i izgovore nego kao Sonia i Tania. Praviti od toga Soniju i Taniju je zbilja bez mozga.

[Павлица]

Ништа, дакле, онда Сонија и Танија…

Кад имамо Станију, што не би имали Сонију и Танију? 

[Duja]

Ne bih ja tu puno sledio pravila, nego zdrav razum. Pravopis nije Sveto pismo.

[Бруни]

И ја бих тако.

[Dacko]

Ovde se radi o španskoj specifičnosti koju Pravopis i ne može da pokrije, ali prevodioci i hispanisti je znaju: nailazila sam u španskim romanima na Engleskinje po imenu Huana i Rosalinda, kao i na Francuza koji se zvao Giljermo. U pitanju su, naravno, bili Džoana, Rozalind i Gijom, i tu nema govora o tome da bi pomenuta imena trebalo preneti prema pravopisnim pravilima o transkripciji sa španskog samo zato što se nalaze u španskom tekstu. Uostalom, već to napisah - ako je reč o imenima koja su u španski ušla iz drugog jezika, u ovom slučaju iz ruskog, nećemo ih prenositi prema španskom pisanju.