Tačka u upravnom govoru

[Бруни]

Čisto da se vidi da su i nastavnici ponekad na muci, i da pored sve svoje dobre volje da decu uče kako treba i prema zvaničnom pravopisu, jednostavno dolaze u situacije kad ne znaju šta da kažu deci koja od njih očekuju odgovor:

Годинама покушавам да решим проблем око писања управног говора. Кога год да питам, било шта да прочитам у вези са тим, добијам опречна објашњења.
 Наиме, занима ме где стоји тачка када се пише изјавна реченица у управном говору. Изван или унутар наводника? На пример: Ана је рекла:" Данас је мој рођендан." Где тачка тачно треба да стоји? У Матичином Правопису из 2003. године, у Клајновом "Речнику језичких недоумица", у чланку Милана Шипке "Јадиковка једне увређене тачке" стоји да се пише унутар наводника. Шипка је чак и категоричан када пише о томе у свом чланку. Навела сам три заиста важна извора када је у питању правопис. међутим, на школским такмичењима се ИНСИСТИРА да тачка буде изван наводника. Једна моја ученица није прошла у даљи круг такмичења управо због те грешке. када сам консултовала поново правопис, она је била у праву. Комисија се држи искључиво кључа за прегледање и ту се круг затвара. Можете ли ми одговорити шта је тачно и где то да пронађем у литератури?

Ja se samo pitam, KO piše ta rešenja, i zašto komisija izigrava zombije i ne misli malo svojom glavom?

[Шоми]

Мајко мила. Па има у новом Правопису све потанко објашњено. Укратко, речено је да избор писања пада на онога ко пише да ли ће тачку ставити унутар или ван наводника. Неке оквирне смернице ипак постоје: ако је реченица под наводом део шире реченице, тачка би се требала писати ван наводника, док ако је наведена реченица самостална, завршни реченични знак требало би да се пише унутар наводника, а онај на крају целе реченице изостаје како се не би удвајали реченични знаци исте изражајности.

[Бруни]

Kako, bre, Šomi, izbor pisanja pada na onog ko piše? Pa sasvim je jasno da je treba pisati unutar navodnika, ako se radi o primeru koji nam navodi ova nastavnica.

 Ана је рекла:"Данас је мој рођендан."

Jasno je ko dan. Osim toga, ako već postoje pravila koja si lepo naveo, kako to da zavisi od onog ko piše? Ili ima, ili nema pravila.

[Шоми]

Нема тако строгих критеријума, воља је оног ко пише. Читај т. 188 у П10, а ево извода који се тиче овог питања:



Обратити пажњу на последње две реченице великог одељка: То, међутим, није никакво чврсто правило нити постојан обичај…

Дакле, прегледачи тестова који су одбили бод због те тачке која није тамо где су они себи увртели у тинтару — једу оно што се не једе, слободан сам да кажем.

[Бруни]

Bože, svašta. Ja ovo prvi put vidim. Ipak, mislim da ne implicira da stavljanje tačke zavisi od pisca i njegove volje i smisla za lepo i logično, nego više od konteksta onog što piše. Dakle, volja onog koji piše nema ama baš nikakvu ulogu, barem ja tako razumem ovaj isečak koji si postovao.

S druge strane, rečenica koju naša nastavnica navodi jeste klasičan primer ovog što sledi: .. a naročito je opravdan kad je —  kao u druga dva primera —  piščev tekst samo najava, iza koje sledi celovit navod.

Bi li samo još naveo koja je to tačno tačka?

[J o e]

Ако је заиста тако стајало у решењу (а било би добро да добијемо конкретну референцу, да проверимо је ли грешка отклоњена у штампаним збиркама задатака), онда је, осим пропуста састављача, то неопростив пех комисије. Да, комисија треба да се држи кључа, али увек пише у напомени да током дана прегледања састављачи дежурају у Друштву и чекају позиве због оваквих ствари. Требало је то сугерисати комисији.

[Шоми]

Bi li samo još naveo koja je to tačno tačka?

Јао, много површно читаш. Пише и у пређашњој поруци: т. 188.

[Бруни]

Bi li samo još naveo koja je to tačno tačka?

Јао, много површно читаш. Пише и у пређашњој поруци: т. 188.

Dobro de . Nemam ja vremena, uvek radim deset stvari odjednom. Plus sam na poslu. Ako uz sve to dodamo da me pamćenje sve lošije služi…