Strane i domaće reči za jednu te istu stvar

[Бруни]

Znači, još jednom:

1. Ova tema služi pronalaženju standardnih alternativa za supstandardne, prema jezičkom osjećanju korisnika standardnog jezika, naročito onih koji nisu pod uticajem bilo kakve tehničke obuke. Eventualno bi se mogli pretražiti rječnici standardnog jezika (ne stručni rječnici) ili kakav korpus.

2. Ova tema ne služi čuvanju Svoga pred najezdom Njihovog, „i mi riječ za X imamo“, „budi stručnjak, ne budi majstor“ i sl.

Je li tako?

Baš tako. Ali, držite se teme, molim vas.

PS:Šta je to uopšte fugovana cigla? Je li to ona s rupama, a ne puna?

[Duja]

Ne. Fug(n)e su procepi, razmaci između postavljenih cigala ili keramičkih pročica. Kod fugovane cigle, ti se procepi lepo popune malterom da to izgleda uredno, jer je cigla ujedno i završni sloj. Dakle, to je približno isto kao fasadna cigla (s tim što ne mora biti nužno na fasadi, a može se fugovati npr. i stara cigla koja nije namenjena fasadiranju, radi rustičnog efekta).



Inače, kad će preko cigle ići malter, zid se ne fuguje, tj. fugne se ne obrađuju, nego ostavljaju neuredne.

[Бруни]

A, pa to onda zaista nema drugo ime. Procep mi se ne dopada, jer navodi na pogrešan zaključak da je cigla pukla.

[Duja]

Уочљив је овај образац који помиње расејан — да се додаје -на, навешћу немачке речи истим редоследом: Stütze, Büchse, Rolle, Schelle, Pfosten, Radkappe (све су женског рода, само је Pfosten мушког; мислим да и ту има нечег).

A kako glasi množina ovih reči? Ja imam predosećaj da je naše -n- nastalo pod uticajem nemačke množine na -en (ali nikad ne znam kako koja nemačka reč gradi množinu).

[Шоми]

Немам много времена, само кратко сада: „фуга“ је спојница. У множини те речи ж. р. на самогласник увек добијају -n, тако да је могуће да си у праву, Дујо, и да су можда преузете преко множинског облика.

[расејан]

Шпахтла, цигла, фуга и остало нећеш чути ни од кога ко је завршио техничке науке.

Па и нећеш, него од маестра. Тј од мајстора.
Него, не сећам се кад сам последњи пут чуо реч опека. Прочитао јесам, али чуо… ретко. Штавише, еквиваленти постоје и у мађарском и пољском (tégla, cegła), а вероватно и другде.

Неко је Bisschen [бисхен] (’мало’) чуо као „пишла“. Није ни чудо што је гро тих речи немогуће реконструисати на основу звучања.

Кад се полази од књижевног немачког. Ближи су нам овдашњи Немци, код којих није било баш бисхен, него бисхеле, што се у говору скрати и до бисл, писл… и ето га.

… тако да је могуће да си у праву, Дујо, и да су можда преузете преко множинског облика.

Сад ми паде на ум да је преузимање множинског облика можда и чешће од једнине, бар из енглеског и немачког, јер се множине углавном завршавају на сугласник па је онда лакше. Отуд имамо моделсицу (која, однекуд, није баш манекенка, и наћи ће се сто разлога зашто то није исто), и зато никад нисмо имали Битле (Битлове?) и Ролингстоне, него Битлсе и Ролингстонсе. Занимљиво је да имамо чипове на матичној плочи, али чипс у кеси - и не могу да замислим множину од чипс.

[Бруни]

 

Занимљиво је да имамо чипове на матичној плочи, али чипс у кеси - и не могу да замислим множину од чипс.

Pa verovatno zato što ni u engleskom nema. Čip je u oba jezika brojiva imenica, a čips nije.

[Vukvuk]

Ali ima jedninu u engleskom, chip, i za krompir…

[Duja]

Немам много времена, само кратко сада: „фуга“ је спојница.

 

U pravu je Šomi, zaista vidim da se reč koristi po stručnim građevinskim tekstovima. Nemam ništa protiv da postoji stručni formalni vokabular, ali ovde ga baš dovedoše do apsurda: reč spojnica ima petsto mogućih značenja, u građevinarstvu pogotovo, a povrh toga odatle se ne može izvesti ni glagol ni pridev.

[Belopoljanski]

Брусни папир, ваљушци и друге речи — равноправно.

Знам ја да је ваљушак српска реч, кнедла немачка, а гомбоца мађарска, али у мом кулинарском речнику ваљушак, кнедла и гомбоца су три различите ствари. 

[Бруни]

Брусни папир, ваљушци и друге речи — равноправно.

Знам ја да је ваљушак српска реч, кнедла немачка, а гомбоца мађарска, али у мом кулинарском речнику ваљушак, кнедла и гомбоца су три различите ствари. 

И четврта грумуљица од теста: њоки. Италијанска реч. Ваљушак, чини ми се да сам први пут чула у Хрватској на Хвару, нешто слично њокама, тј. тесту с кромпиром. Мада, мени се нешто чини да се и кнедле с шљивама праве с кромпиром… Једино не знам шта је та гомбоца.

[расејан]

Мада, мени се нешто чини да се и кнедле с шљивама праве с кромпиром… Једино не знам шта је та гомбоца.

Мађарска реч за кнедлу (са шљивама или кајсијама), ваљда од gomba - печурка. И јесте, иде нешто кромпира у то тесто.

Ајде, познаваоци кујне: како се кажу марвиш, плек, римфлајш, сос, шпајз, вангла (пази, -ла), чикмеже, чушпајз?
(за већину знам и сам, ово је квиз са замишљеним наградама)

[Шоми]

U pravu je Šomi, zaista vidim da se reč koristi po stručnim građevinskim tekstovima. Nemam ništa protiv da postoji stručni formalni vokabular, ali ovde ga baš dovedoše do apsurda: reč spojnica ima petsto mogućih značenja, u građevinarstvu pogotovo, a povrh toga odatle se ne može izvesti ni glagol ni pridev.

Не користе се уопште изведенице од спојница. У грађевинарству постоји та спојница између опека, у мостоградњи дилатациона спојница и то су све употребе које ја знам.

Ајде, познаваоци кујне: како се кажу марвиш, плек, римфлајш, сос, шпајз, вангла (пази, -ла), чикмеже, чушпајз?

Не знам шта је марвиш, ово друго знам као плех, ринфлајш сам само у Војводини чуо и то с доста помереним значењем, али немачка реч значи ’телетина’, умак/прелив, остава/смочница, за ванглу не знам имамо ли домаћу замену, то је дубока посуда, чикмеже не знам шта је, цушпајз сам такође само у Војводини чуо, а ја то зовем вариво. Немачка реч значи уопштено ’прилог уз јело’.

[Belopoljanski]

И четврта грумуљица од теста: њоки. Италијанска реч.

Океј, њоке, спирале, пужићи, шкољкице, шпагете и сва остала теста. Него:

Ваљушак, чини ми се да сам први пут чула у Хрватској на Хвару, нешто слично њокама, тј. тесту с кромпиром. Мада, мени се нешто чини да се и кнедле с шљивама праве с кромпиром… Једино не знам шта је та гомбоца.

Технички, све су то кнедле. Гомбоце су „кнедле с шљивама“, то јело се од Београда наниже назива просто „кнедлама“, али за мене је кнедла оно у супи, што се прави од гриза и јаја, евентуално још измеша са парчићима џигерице:



док су гомбоце лоптице од теста (мислим и кромпира), испуњене пекмезом (или куваним воћем) и уваљане у презле и шећер:



а ваљушци просто обичне громуљице од домаћег теста, за прављење брзих и „сиротињских“ јела, такозваних „насува“. На пример, ваљушци с кромпиром:



У мом јеловнику, то су три различита појма са врло подељеним значењем.

[Belopoljanski]

Мађарска реч за кнедлу (са шљивама или кајсијама), ваљда од gomba - печурка. И јесте, иде нешто кромпира у то тесто.

Кажу да је од мађ. gömb (лопта) и gömböc.