Očaga

[Бруни]

Поштовани,
 У Лазаревцу постоји језеро Очага.
 С обзиром на то да властите именице не трпе промене, логично је да се каже "био сам на Очаги". Међутим, у Лазаревцу постоји локализан који гласи "на Очази".
 Неки кажу да је правилно користити обе верзије. Здраворазумски, ипак, полазим од чињенице да имам другарицу која се зове Олга, а која живи у Пожеги (не у Пожези). Новац дугујем Олги (не Олзи).
 
 И? Шта Ви кажете да је правилније "Очаги" или "Очази".

[anonimnystefy]

Ne znam kako kažu ljudi u Požegi, ali bih ja zasigurno rekao Očagi…

[Шоми]

П10 дозвољава и Пожеги и Пожези. Очази није неправилно, јер је слово г између самогласника̂, докле слову г у имену Олга претходи сугласник који блокира гласовну промену. Може и Очаги, јер гласовне промене често изостају у властитим именима, али се ипак предност даје стању на терену.

[anonimnystefy]

П10 дозвољава и Пожеги и Пожези. Очази није неправилно, јер је слово г између самогласника̂, докле слову г у имену Олга претходи сугласник који блокира гласовну промену. Може и Очаги, јер гласовне промене често изостају у властитим именима, али се ипак предност даје стању на терену.

Znači, može oba, ali je bolje Očazi?

[rade]

Становници Пожеге говоре: "У Пожези".

[J o e]

Нигде у Правопису не пише да (1) властита имена избегавају ову промену нити да (2) речи на групу сонант + -ка/га тако чине. Пише  да географска им. страног порекла чешће немају промену.

Ако у Лазаревцу кажу на Очази, то је то.

[gemm]

Зар није лепше "на Очаги"? 

Мени је лекторка са РТС-а рекла да би локализми постали легитимни и прихваћени као граматички коректни, потребно је да прође између 50 и 100 година.
Очага постоји у Лазаревцу од 80 и неке.

[Rancher]

Ако се ради о Анђелки Роксандић, онда дођавола. Иначе, који облик је лепши, то је субјективна ствар. Мени је, ето, лепши на Очази.

Добро дошао!

[Duja]

Мени је лекторка са РТС-а рекла да би локализми постали легитимни и прихваћени као граматички коректни, потребно је да прође између 50 и 100 година.

Ali ovde nije reč o lokalizmu, nego o legitimnom fonološkom dubletu. A tu je merilo uzus, koji se prirodno mora meriti u sredini iz koje oblik potiče. Tako i stanovnike naseljenih mesta nazivamo onako kao što oni zovu oni sami sebe: ne može niko nametnuti Pljevljacima da se sad zovu *Pljevljani, ili Smederevcima da su *Smederevljani.

[Бруни]

Зар није лепше "на Очаги"? 

Мени је лекторка са РТС-а рекла да би локализми постали легитимни и прихваћени као граматички коректни, потребно је да прође између 50 и 100 година.
Очага постоји у Лазаревцу од 80 и неке.

I meni je lepse…

[Duja]

Pa i meni je. Ali ne vidim neki razlog ni za insistiranje na jednom ili drugom obliku. Po uzoru na dublet Požegi/Požezi, sasvim mi je OK da postoji i dublet Očagi/Očazi. Ne vidim razlog da pravopis normira baš svaki opskurni toponim na kugli zemaljskoj. Ali ako lokalci kažu Očazi, nema razloga ni njih da ispravljamo. E sad, kad bi to bilo nešto što totalno odstupa od sistema, tipa *Očaži (kao orasi:*orasâ), već bih se zamislio…

Sad, na primer, vidim da je u pravopisu normirano i žegi i žezi.

[Dacko]

Ima i gore, u tački 31b stoji da je pravilno samo „kokošci“, „ vašci“, „svastici“, „krušci“. Meni to stvarno izgleda kao greška, a vama?

[Duja]

Ima i gore, u tački 31b stoji da je pravilno samo „kokošci“, „ vašci“, „svastici“, „krušci“. Meni to stvarno izgleda kao greška, a vama?

Bag ko vrata.

[Бруни]

Mene zanima samo gde je granica u sleđenju lokalnog izgovora. Pa i oni iz Mionice kažu Meoooonica a Nišlije menjaju Niš kroz sve padeže isto (Niš), pa ipak ne govorimo Meonica i iz Niš i u Niš.

[Dacko]

To za Nišlije zaista nije tačno otkako u Nišu postoje neke škole i fakulteti. I baba i deda su mi iz tog grada i nikad nisam čula ni njih niti njihove više ili manje obrazovane sugrađane da koriste predloge uz nominativ umesto padežne promene. U stvari, to ’iz Niš’ ili ’iz kude Niš’ čula sam jedino kao stereotipnu reakciju pojedinih sagovornika kad neko kaže da je iz Niša - najviše vole da tako zadirkuju decu, koja ipak, čak ni kad su iz okolnih sela, ne govore bez padežne promene (mada često mešaju akuzativ i lokativ ili akuzativ i genitiv - došao sam iz Pasipoljanu umesto iz Pasipoljane, na primer).