Фусноте и референце

[Duja]

Једна варијација овог стила, код Клајна:

— у тексту: „…по Рамелмајеру 1975:49, ово потиче…“

Погодност ове варијације лежи у томе што, као у претходном примеру, навод у тексту увек може нормално да се убаци у падеж.

To joj je ujedno i mana, ako nije kombinovana s nekim drugim metodom: često ne želimo u tekstu da navodimo ko je šta izjavio, nego samo da ustanovimo manje-više univerzalno prihvaćenu činjenicu i to potkrepimo literaturom. Na primer, sledeće bi bilo prilično nametljivo:

Pošto je po Tvinkelminkelsonu (1968:44) nebo plavo, može se zaključiti…

dok je sledeće diskretnije, jer izdvaja citat iz proze:

Pošto je nebo plavo (Tvinkelminkelson 1968:44), možemo zaključiti da…

[Duja]

Само ме занима да ли је, онда, у тексту (научном раду) дозвољена комбинација фуснота навођених на уобичајен начин (као што је објаснио Џо, а које се тичу тумачења и појашњења) и
списка референци на крају рада (а које су навођене у тексту). Ако је тако,тек то ми делује компликовано и нимало растерећујуће.

Naravno, tako se i radi. A što bi bilo "komplikovano i nerasterećuje"? Možda za autora, ali ne i za čitaoca.

Fusnote se pišu na dnu strane da olakšaju čitaocu snalaženje: ako neko manje upućen u materiju ne zna ko je npr. Tvinkelminkelson¹, na dnu strane će naći odgovor, i ne mora da lista rad do kraja. Kod referenci je to manje bitno (pa nećeš sad kopati knjigu u biblioteci da proveriš šta je Tvinkelminkelsonu zaista napisao), pa se pišu na kraju. Ako čitalac želi da sam dalje istražuje, spisak literature na jednom mestu će mu biti od veće koristi nego razasut po fusnotama.

__
^{1) Tvinkelminkelson je pravo prezime Velikog Šefa iz stripa "Alan Ford"}

[Марина]

Како се сети Твинкелминкелсона?!  Наравно, треба додати у Фусноту да му је право име Гервасијус, а онда у референцу ставити неко издање ,,Алана Форда" (оно у којем се то име и спомиње), годину издања и страницу.

Мислим да сам скапирала.   

[Belopoljanski]

Чекајте, да ли се овде ради о правилном постављању фуснота или референцирању литературе и навођењу цитата?

Ако се ради о свему заједно, на пример за навођење извора података, цитата, слика и сл. у научним радовима или семинарским и завршним радовима на факултету, потражи на нету харвардски систем референцирања. Врло је прецизан и тачно наводи на који начин се наводи литература, како се сортира и нумерише, у ком редоследу се наводе подаци и на који начин (презиме и иницијал имена аутора, наслов, издавач, година и сл.) и како се наводе референце које немају све потребне податке (на пример, страница са интернета) и извори попут нпр. штампе. Такође, даје се и неколико стандардних начина позивања на ставке из литературе, преко фуснота или у тексту и дају друга општа правила, нпр. на који начин се наводи ставка из литературе при првом позивању на њу, а на који начин у сваком следећем и сл.

[Марина]

Потребно ми је и једно и друго, само што нисам то добро објаснила у уводном посту (нисам хтела да будем опширна, па закомпликовах).
Заправо, мене су интересовале само фусноте (незнајући да сада важи нови начин навођења литературе), то јест да ли у фуснотама важи регуларан правопис (уби ме тачка на крају фусноте!), а онда овде добих иформације о новом навођењу референци. Мислила сам да све, и објашњења и литература, иде у фусноте, па сам тражила да ми се то појасни.

[Часлав Илић]

To joj je ujedno i mana, ako nije kombinovana s nekim drugim metodom: […] dok je sledeće diskretnije, jer izdvaja citat iz proze:

Pošto je nebo plavo (Tvinkelminkelson 1968:44), možemo zaključiti da…

Баш тако и ради, али сам мислио да се то подразумева. Само понегде је навод непосредни део реченице, и када је тако језгровитије, овај стил не захтева преформулисавање и уметање поштапалица.