Мени је природније, ако већ морам, да кажем:
Сећање ме је инспирисало НА писање романа, него:
Сећање ме је инспирисало ЗА писање романа.
Када себе искрено "пропитам", запажам да ми та природност долази од поистовећивања смисла глагола "навести" и глагола "инспирисати" у конкретном случају.
Наравно, у разговорном језику никада не бих употребио једну од ове две конструкције, већ само "изворну":
Сећање ме је инспирисало да пишем романе, с тим што бих уместо "инспирисало" употребио "подстакло", "навело", "надахнуло", не због (често ми спочитаване) тежње да по свкау цену заменим "недомаћу" реч, него због смисла исказа.
Иначе, у конструкцији:
Добио сам инспирацију за писање романа, ово ЗА је незаменљиво.
