Захваљујем на пруженој могућности да употпуним своје знање, и изоштрим ово мало преосталих вијуга. То се поготово односи на ово:
Употреба предлога У и НАРазмишљао сам у којим бих случајевима обавезно, тј. искључиво употребио предлог У (везано за ходник). На пример, све што је неживо, односно што је обухваћено појмом
ствари, а налази се тамо, било би У ходнику (саксије са цвећем, делови намештаја, обућа, гомиле папира, регистратора…). Додуше, кад изађем из канцеларије, чудим се самоме себи што нисам постао клаустрофобичан, пошто дугачки, мрачни и тескобни ходник делује прилично застрашујуће и обеспокојавајуће. Самим тим утисак његове тродимензионалности је јачи у односу на (претпостављену) дводимензионалност.
Са друге стране, када желимо да укажемо на колеге које су расположене да чешће окушају ходничке чари, обично кажемо: "Они висе ПО ходницима", "наћи ћеш их по ходницима", и у таквој конструкцији употребљава се множина -
ходници а не
ходник. Е сад, ако пожелим да некога позовем да изађе из канцеларије да бих му рекао нешто у поверењу, а да уз позив означим и "сусретну локацију", пре бих му рекао: "Изађи/дођи У ходник", него "изађи/дођи НА ходник". Зашто? Вероватно зато што га не зовем
на неки "чистац",
на неку равну површину, или
на неко узвишено место, већ
у простор који зовемо
ходник.
П.с. По слању прилога видео сам да линк приликом отварања показује "почетно стање" као код Џоа, можда из разлога заштите неких права. У ономе што сам ја отворио то је 12. поглавље, названо: УПОТРЕБА ПРЕДЛОГА У И НА С ИСТИМ ИМЕНИЦАМА ИЛИ ИМЕНИЦАМА СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА У ЛОКАТИВУ (Скрипта, стр. 85-90).
