Jezik, normativistika i informatika: primer RAE

[Бруни]

Evo kako ja zamišljam idealnu situaciju kad je pravopis u pitanju.

Nisam davno posećivala sajt RAE (Real Academia Española) koja je ovde pandan našoj SANU, koja kod Španaca predstavlja deo Udruženja Akademija španskog jezika (u koju spadaju Akademije svih hispanojezičkih zemalja) koja je zadužena za normiranje španskog. Znam da ovo mnogi od vas znaju, ali nije zgoreg ponoviti zbog onih koji ne znaju.

Kao što znate jer sam već govorila o tome, RAE ima na svom sajtu kompletan DRAE (Rečnik) koji se smatra normativističkom alatkom u celom hispanakom svetu. Međutim, oni su otišli korak dalje: svesni toga da informatika pruža mnoge mogućnosti koje papir ne daje, iskoristili su ih i onda mesečno objavljuju sve promene, izmene, dopune, dodatke koje urade u toku meseca , a u samoj onlajn verziji rečnika, koji je 22. izdanje iz 2001, jasno se navodi šta je tekst tog izdanja, a šta su kasnije dopune i izmene, tako da svako ko pristupi rečniku (dakle, bukvalno SVAKO, jer je pristup besplatan i otvoren bukvalno SVIMA, kako treba da bude) ima jasan uvid šta je šta.

Imajući u vidu da su normativisti kod nas još uvek na nivou prve polovine 20. veka što se tiče izdavaštva i što se tiče mentaliteta (ništa besplatno, znanje zaštićeno autorskim pravima, dakle, ako hoćeš da budeš pismen, moraš da platiš), a da ono što rade rade izuzetno fušerski (za to su dovoljan dokaz sve one greške koje smo skupili, kao i mnoge nedoumice koje smo imali i mislili da će biti rešene u novom P, pa nisu), jedino mi ostaje da maštam da će jednog dana u tu Maticu srpsku ući neki novi, savesniji i moderniji ljudi i da će i srpski jezik imati ovako nešto.

(A da i ne govorim o konsultacijama u vezi sa nedoumicama. Ideju za prozorče za pitanja na sajtu preko imejla dobila sam upravo od RAE. Više puta sam ih konsultovala povodom nekih nedoumica i uvek su mi brzo i konkretno odgovarali.)

Čisto sam htela ovo da podelim s vama. Duša me boli kad vidim kako drugi dobro rade, a mi ništa. I posle kukamo kako nam "jezik propada", kako su nam "deca nepismena". Pa kako da budu, kad mi sami ne brinemo o tom našem jeziku kako treba? Bitno je da smo ćirilicu proglasili zakonom jedinim pismom srpskog jezika, a sam srpski jezik, ma ko ga šiša. Oni koji treba najviše da vode računa o njemu, država i relevantne institucije, tretiraju ga kao pastorče. Šta onda očekivati od ŠNM?

[Зоран Ђорђевић]

Није то случајно.
Српска власт је несхватљиво немарна према многим важним стварима.
Узрок томе је што не постоји сагласност о томе шта је национални интерес, па због тога он није ни дефинисан.
Треба се само угледати на Хрвате, па и Albance.


>>Mod: Uklanjanje uvredljivih reči.<<

[Stoundar]

Ali pošto je realna situacija da se za to nema para i da uticaj norme sve više slabi, najlakše bi bilo da se digne ruke od nje i olabavi standardni jezik po uzoru na engleski. Treba samo da zvanični organi proglase kako nijedan Pravopis nije obavezujući, da Odbor za standardizaciju i njegovi članovi nemaju nikakvu zvaničnu podršku, da pojedini lingvisti nemaju po difoltu veći autoritet od drugih. Naravno, ko god hoće mogao bi i dalje zarađivati na raznoraznim priručnicima, ali bi svaka izdavačka kuća mogla da odluči koje priručnike da koristi i u kojoj mjeri da ih se pridržava, a naravno i da stvara svoje vlastite.

Na primjer, ako jedan izdavač ne misli da iko govori kapučino, napisaće kapućino. Sa druge strane, možda smatra da grof Ćano ne mora biti izuzetak. Ako ne vidi da se koristi Rejkenen, napisaće Raikonen (što i sada bukvalno svi rade). Uporedi se Prćićev precizni sistem za pisanje anglicizama i onaj manje precizni u Pravopisu; ocijeni se da je prvi bolji i odredi da će se taj koristiti u praksi. Drugi izdavač možda smatra da je lakše pisati anglicizme izvorno, makar one koji nemaju uhodanu transkripciju.

Pismenost bi i dalje bila važna, ali se ne bi toliko marilo za sitnice kao što su potforum/podforum, trebao/trebalo, nego bi se pazilo na jednostavnost jezika, suvislost rečenica i druge karakteristike teksta. Ako se neko i namršti na kršenje ranijih propisa, u nastavi bi se naglašavalo da više nisu obavezujući, tako da nove generacije više ne bi obraćale pažnju na takve pojedinosti, kao što se u engleskom više ne gleda strogo na to da li pišemo whom do you trust ili who do you trust. I sve tako. Postepeno bi se iskristalisali mjerodavni priručnici, a to bi uglavnom bili oni koji se mogu jeftino nabaviti u knjižarama ili besplatno skinuti s interneta, bez obzira na njihov raniji autoritet.

[Зоран Ђорђевић]

Ako se neko i namršti na kršenje ranijih propisa, u nastavi bi se naglašavalo da više nisu obavezujući, tako da nove generacije više ne bi obraćale pažnju na takve pojedinosti

Као што се, отприлике, већ одавно не води рачуна о рукопису.
А језик ће ићи у правцу упрошћавања.

[Stoundar]

Zorane, pa valjda je jasno da se jezik mijenja, ne uprošćava se. Eventualno se mogu spontano pojednostaviti neki složeniji ili neintuitivni propisi, kao što bi Klajn rado vidio jednostavnija pravila za veliko slovo, ali najveći dio pravopisa bi ostao isti. Pisalo bi se vord i Vord, imejl i i-mejl, internet i Internet – pa nek pobijedi oblik koji se sam od sebe proširi u javnosti.

[Бруни]

Ali, da li je zaista toliko skupo imati jedan sajt i održavati ga kao ovaj RAE? Ja mislim da nije. Dakle, nedostaje samo volja i ideja.

Da li u toj Matici srpskoj uopšte ima nekog mlađeg od 70 godina? Meni se čini da ta gospoda tamo jednostavno treba da idu u pemziju i da prepuste posao mlađima koji će ga sigurno odraditi efikasnije  i u pogledu sastavljanja pravila i prezentaciji na internetu.

[Stoundar]

Ali ako Matica nema naročitih sredstava, a Odbor odavno ne radi, šta onda? Niko im ne oduzima status, niko im ne daje sredstva i vrtimo se u krug. Pravopis može biti isfušerisan na sto načina, ali je ipak zvaničan, pa ga ti tumači kao loše napisan ustav. Mada su napisani deset puta bolje, Prćićeve rječnike ne mora niko da poznaje jer ih nema u knjižarama. Ipak, zvanični su po toj strukturi, a ko se na njih žali, može slobodno da piše njihovom autoru, ali nema pravo ih ignoriše sem u slučaju očiglednih grešaka. Međutim, kada bi se ukinula zvanična odobrenja, možda bi ponovo prevladao P 93 (školsko izdanje), ako se lakše nalazi u knjižarama. Možda bi Klajnov RJN imao veći uticaj, zato što Prometej više toga objavljuje. Možda bi se neki lingvisti i pustili u rad na novim priručnicima, kada bi znali da će se prodavati a ne ignorisati samo zato što ih nije odobrila Matica.

[Зоран Ђорђевић]

Zorane, pa valjda je jasno da se jezik mijenja, ne uprošćava se.

Језик се мења, то је свима јасно. И ту не треба интервенисати, узалудно је и непотребно.
Мислио сам да се мења у том правцу да се поједностављује, да и поред мноштва нових речи вокабулар просечног говорника остаје исти, или се чак смањује.

[Stoundar]

Ali rječnik se bogati čitanjem, a ono nema veze s normiranjem jezika. Spinof?

[Бруни]

Zorane, pa valjda je jasno da se jezik mijenja, ne uprošćava se.

Језик се мења, то је свима јасно. И ту не треба интервенисати, узалудно је и непотребно.
Мислио сам да се мења у том правцу да се поједностављује, да и поред мноштва нових речи вокабулар просечног говорника остаје исти, или се чак смањује.

Slažem se sa Stoundarom. Siromaštvo u rečniku rezultat je nedovoljnog čitanja, a ne traljavosti institucija, o čemu ovde pričamo.

Stoundar, pitanje je što Matici niko ne daje sredstva, što Odbor više ne radi itd. a i pitanje je i da daje MS neko sredstva, kako bi se koristila, tj. šta bismo dobilii zauzvrat od gomile devedesetogodišnjaka. Čvrsto verujem da kad bi na njihova mesta došlii mlađi ljudi, da bi bilo drugačije. Mator čovek od 90 godina nema ni snage ni volje da juri pare, čovek od 40 ima. Devedesetogodišnjaku je teško i da gleda, i da sluša i da piše, jer ima 90 godina, a jedan četrdesetogodišnjak se nalazi u svojim najboljim godinama kad poseduje i zrelost koju nema kad je mlad, i snagu koju nema kad pređe neku 70-tu godinu života.

Druga stvar je što se uopšte ne ulažu napori da do takvih promena dođe. Trebalo bi podsticati mlade da rade na normativistici, umesto da se, kao što je to običaj, starije kolege postavljaju kao mali bogovi, gledajući na mlade ljude kao na derišta u pelenama koja ne znaju šta hoće, iako procentualno mlađi ljudi bolj epoznaju ta pravila nego ti stariji.

Jedan sajt poput RAE može da se održava i volonterskim radom studenata srbistike koji bi u MS dolazili na neku vrstu prakse, gde bi bili uvođeni u sistem održavanja sajta, gde bi sami mogli da unose izmene koje su donesene tokom njihovog boravka, gde bi mogli da npr. odgovaraju na pitanja korisnika koja bi došla na imejl, i mnogo toga drugog što bi ih podstaklo na dalji samostalan rad u tom pravcu. Dalje, što mora da postoji samo jedan Pravopis? Drugi ljudi bi mogli pisati takođe svoje knjige, naravno na osnovu pravila u P, ali bi mogli možda bolje da objasne pravila, ili da prave vežbanke na osnovu tih pravila itd. koje bi onda MS odobravala (ali ne na način kako se to sad radi, nakon sto godina, i samo ako imaš debelu vezu i ako te neko od komisije nije kojim slučajem uzeo na zub).

Uopšte smatram da je celom tom zvaničnom aparatu vezanom za institucije za jezik potrebno jedno dobro generalno raspremanje, potrebno je otvoriti širom prozore da uđe svež vazduh, ispreturati istresti učmale akademike, matore poslati u penzije, dovestii mlađe ljude i potpuno promeniti način rada. Što da ne, možda čak i to što ti kažeš, ukinuti svojstvo boga i batine MS i olabaviti malo uzde, jer ovako kako je sad, te uzde su previše i nepotrebno zategnute te ne dozvoljavaju nikakav korak napred.

[Зоран Ђорђевић]

Uopšte smatram da je celom tom zvaničnom aparatu vezanom za institucije za jezik potrebno jedno dobro generalno raspremanje, potrebno je otvoriti širom prozore da uđe svež vazduh, ispreturati istresti učmale akademike, matore poslati u penzije, dovestii mlađe ljude i potpuno promeniti način rada. Što da ne, možda čak i to što ti kažeš, ukinuti svojstvo boga i batine MS i olabaviti malo uzde, jer ovako kako je sad, te uzde su previše i nepotrebno zategnute te ne dozvoljavaju nikakav korak napred.

Слажем се. Нарочито са овим: …matore poslati u penzije, dovestii mlađe ljude i potpuno promeniti način rada.
Имам на уму, као и Бруни, огромне техничке могућности којима су четрдесетогодишњаци већ овладали и знали би како да их искористе. Оним маторцима компјутер служи само као украс, или, у најбољем случају, као савршена писаћа машина зато што има чаробни тастер backspace и спасоносну функцију undo.

[Stoundar]

Ne znam koliko će ovo biti zvanično u Hrvatskoj, ali…

Poštovani čitatelji,
pred vama je radna inačica Hrvatskoga pravopisa. Na izvanrednoj sjednici Znanstvenoga vijeća Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje održanoj 9. travnja 2013. godine zaključeno je da se ona kao prijedlog Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje uputi na javnu raspravu. Pozivamo vas stoga da se i vi u nju uključite te da svojim prijedlozima i komentarima doprinesete tomu da konačni tekst pravopisa bude što bolji, a njegov rječnik što sadržajniji. Svoje prijedloge i komentare možete poslati na e-adresu pravopis@ihjj.hr ili ih upisati na mrežnim stranicama www.pravopis.hr ili poštom na adresu Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Ulica Republike Austrije 16, 10000 Zagreb (za Hrvatski pravopis).
autori Hrvatskoga pravopisa

   

[Зоран Ђорђевић]

Ne znam koliko će ovo biti zvanično u Hrvatskoj, ali…

…али они раде. Па нек је и наопако.

[Бруни]

Zašto sad naopako? Ovamo se žalimo što naši pravopisci ne slušaju ulicu, a kad to Hrvati urade, onda rade naopako.

Što se mene tiče, mislim da je inicijativa odlična. Kamo sreće da naši tako nešto urade. Naravno, biće sigurno i besmislenih predloga, ali vredi ih istrpeti zbog onih zaista korisnih. Ono što se zaista ne može raditi jeste ovo što se radi kod nas: potpuno otuđenje od naroda što kao posledicu ima pravila koja nemaju mnogo veze s realnošću i upotrebom.

[Duja]

Nisam stigao da iščitam, ali mi se jako sviđa što ima samo 43 strane pravila.