Dogodi/desi se da … ili događa/dešava se da …?

[Orlin]

Zdravo svima! Vidio sam da se oba glagolska vida koriste u navedenoj konstrukciji. Je li zbilja svejedno koji vid upotrijebiti ili postoji neka preferencija prema jednom od nijh? Meni je prirodnije nesvršeni vid jer se on normalno koristi za situacije koje se ponavljaju, on bi bio jedini mogući u bugarskom i ruskom, a i vrlo se rijetko koristi svršeni glagol u prezentu u glavnoj rečenici.
Kako vi mislite? Hvala unaprijed!

[Duja]

Rekao bih da postoji razlika u frekvenciji događaja:

1) Događa mi se da mi se računar zaglupi.
2) Dogodi mi se da mi se računar zaglupi.

1) implicira da se to javlja relativno često, a 2) da je to s vremena na vreme. Razlika je samo konotativna, i u svakom slučaju može se upotrebiti bilo koji oblik. Sve u svemu, neodređeni oblici su u nešto češćoj upotrebi, ali ne radikalno (Gugl daje grubo 2:1 za neodređene oblike).

[Father Jape]

I ja bih rekao da je nesvršeni oblik nemarkiran, samo što ne osećam baš razliku u konotaciji koju Duja navodi. Meni je svršeni oblik samo… ne znam, arhaičniji, knjiškiji, regionalniji, all of the above… 

[Бруни]

Meni nije knjiško ni jedno ni drugo. Osećam upravo tu razliku koju navodi Duja.

Događa mi se (često) da se sapletem.
Dogodi mi se (ponekad) da se sapletem.

Mada, takođe mi se čini da je ovo slučaj kad vrlo važnu ulogu ima i lični osećaj govorinika. U suštini je isto, jer, ako malo bolje pogledamo, sasvim su ok i ove rečenice:

Događa mi se (ponekad, retko) da se sapletem.
Dogodi mi se (bogami, počesto) da se sapletem.

U stvari, ne znam. Dok mi je prva sasvim ok, druga mi deluje nategnuto… 

[Vukvuk]

I ja slično kao Duja, s tim što niko nije rekao da nema ništa posebno u glagolu dogoditi/događati (se). Svršeni vid u ovakvim situacijama unosi ili konotaciju da se to što glagol označava dešava tek povremeno, ili unosi jednu dimenziju dinamike u pripovedanje:

Desi mi se često da zaboravim da ponesem kišobran.
Padne mi (nekad) na pamet da je pozovem.
Skoknem s vremena na vreme do njega pre posla.
Krenem često da im ostavim komentar, pa odustanem.
Odem nekad iz grada na par dana, da se malo proluftiram.
Uvidim nekad da nisam u pravu, ali i dalje teram po svome.

(Ovo zadnje sam ja. )

[Father Jape]

Da, vidiš, za razliku od prvog primera gde bih izabrao nesvršeni, i verovatno drugog, ostali Vukvukovi primeri ne idu s nesvršenim.

[Duja]

Što ne bi išli? Mogu da idu, sve dok nesvršeni oblik može da ima i iterativno značenje:

Pada mi često na pamet da je pozovem.
Krećem često da im ostavim komentar, pa odustanem.
Odlazim često iz grada na par dana, da se malo
prolutiram.
Uviđam često da nisam u pravu, ali i dalje teram po
svome.

Naravno, skoknuti i nema nesvršeni par.

Skoknem s vremena na vreme do njega pre posla.

Da se razumemo: meni Vukovi primeri zvuče prirodnije, ali su i moji sasvim gramatični.

[Father Jape]

Da, da, nisam mislio ne idu u smislu ne javljaju se u jeziku, nego meni ne idu, u smislu uvek bih pre koristio alternativu.