Küküllei

[Владимир Нимчевић]

Imam dva pitanja.

1. Kako glasi prisvojni pridev od mađarske zabiti Küküllei?
2. Ima li smisla praviti prisvojni pridev od prezimena koja se završavaju na -ski, npr. Dostojevskijev roman, Vigotskijeva teorija, Crnjanskijeva pesma?

[Бруни]

Pod 2, vec se pricalo o tome ovde, te ako imas nedoumicu nakon citanja teme, nastavi tamo, pliz
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2970.msg32261#msg32261

[J o e]

Исто као и од Дубаи. Што је врло домишљато решење правописаца (иако је у арапском [dʊ’bæj]).

[Владимир Нимчевић]

Кикилејски?

[J o e]

Сличан је проблем и ово: Нејски (Нејијски?) мировни уговор.

[Vukvuk]

Nema prisvojni pridev?

[Duja]

Ne divanim baš MadŽarski, ali meni je već sam naziv Küküllei neobičan; mislim da njihovom fonotaktikom nisu dopušteni slogovi tipa -i-, bez suglasnika (btw, kako se na srpskom kaže onset?). Ako sam u pravu, to je samo arhaična ortografija (imaju oni toga u prezimenima i toponimima), a zapravo se izgovara trosložno, /kykyl:ej/.

Ako, dakle, baš moram da izvedem pridev, najmanje zlo bi mi bilo kikilejski, tj. ignorisanje tog krajnjeg -i.

[Владимир Нимчевић]

Моја грешка.  Место се зове Küküllő. 

[Duja]

Pa dobro, onda je kod nas Kikile, i opet ostaje pitanje kako napraviti pridev. U našim toponimima generalno odbacujemo krajnji samoglasnik: Hopovo—hopovski, Kumane—kumanski, ali nisam siguran šta radimo sa stranim: kako (i da li) izvodimo prideve od Kapri, Bove, Turku, Faro, Neji? Pogotovo su problematični toponimi sa -CCV na kraju, kao što su Turku ili Parga.

Kao ni kod etnika, ni ovde tvorba nije uvek dosledna, pa odlučuje uzus (koji za Kikile prosto ne postoji): imamo bolonjski ali venecijanski; čudnim manevrom smo dobili helsinški.

[Бруни]

Ako je nominativ Kikile, onda kikilejski? Kikilski?

[J o e]

Onset = приступ.

Па то је онда оно е које остаје у промени. Начелно нема решења (имамо једино клишејски, али постоји и клишеј у речницима) код ове и сличних речи које је Дуја набројао.

Од Парга, ипак, може паршки.