У вези са Клајном, не знам да ли су у време доласка хамбургерија и пицерија тадашње зреле генерације лингвиста негодовале због поплаве тада нових термина. Не видим неку разлику између „Tattoo Body piercing Jewelry” и „Pizzeria“, нити између пирсинга и хот-дога. И за хот-дог можемо рећи виршла, за хамбургер пљескавица, а за пицу пронаћи неки домаћи генерички назив за јело сличног типа и одрећи се прецизности или измишљати нову реч.
Пирсинг је у говору пробушена рупа на кожи или делу тела са оном карактеристичном шипкицом, чију је слику поставила Бруни. Ако се стави мала алка, тако се и каже – алка или алкица. У ширем смислу, пирсинг је свако бушење тела и уметање украса, само што код нас немамо у традицији друго такво бушење осим бушења ушних ресица, евентуално обрва и бочних страна носа. Пирсинг на ушним ресицама се назива минђушом, а тако ће се понекад назвати и оне на обрвама и бочним странама носа, док је она на средњој носној ресици „брњица“. Али на језику, брадавици или другим деловима тела, заиста је неуобичајен израз минђуша или неки описни израз који читавом реченицом описује о чему се ради. У питању је нова пракса, увезена споља као врло јасно дефинисана ствар са већ постојећим именом (небитно да ли као мода или помодарство, такве оцене оставимо по страни), карактеристична за иноваторске и друге супкултуре и још увек доживљавана као нешто ново, те због тога и има ново име.
„Наногицу“ су, колико видим, исфорсирали медији стављањем те речи у наслове. Чини ми се да реч није складна нити природно изречена, јер кад год чујем да је неко употреби, просто чујем и знаке навода које изговара око ње. Не знам колико је исправна варијанта „наножница“, али сам прилично сигуран да би се природније нашла у употреби само да је неко кренуо да је штампа.
