Руска транскрипциja опет. Пишем у овој теми да ми неко проба да објасни неке ствари, па ћу после у ону тему Пропусти. Не знам да ли ми нешто промиче?
в. Изложени поступак значи да — изузимајући Л и Н — мекоћу руских сугласника предочавамо само додајући им ј испред а, у, о, тј. транскрибујући Я, Ю, Ё као ја, ју, јо; нпр. у Вјазма, Рјурик, Семјон, Тјутчев, Дјатково, руске меке сугласнике в’, р’, м’, т’, д’ преносимо као вј, рј, мј, тј, дј.
Мислим да би требало да почне нова реченица:
„Руске меке сугласнике…“
И овде је наведено само 5 меких сугласника. Зашто само 5 и зашто баш те горе кад руски има и б’, п’, ф’, (г’), (к’), з’, с’, (х’) ? Ови у загради су веома ретки, због правила писања у руском језику, рецимо градић Кјахта (Кя́хта) у руској републици Бурјатији који је основао Србин Сава Владиславић (ето занимљивости). Ако и занемаримо та три у загради, опет остаје 5 непоменутих.
Чак постоје примери у Правопису али нису стављени овде, већ их има у оквиру руске транскрипције невезано за моје питање. Фјодор (Фёдор) има меко ф, Припјат (Припять) има меко п. Није тешко ни наћи примере ван Правописа за меко з, с и б.
Такође, мислим да овај цитиран део није требало да напишу јер имају јасна правила на претходној страни о томе како се Я, Ю, Ё понашају и на којим местима. Мене је све ово збунило, а како ли је некоме ко се уопште не разуме у руски…
