Genitiv množine od intèrvjū i intervjȗ

[Father Jape]

U nominativu jednine se može reći i intèrvjū i intervjȗ. A kako bi zvučao genitiv množine od ova dva?

Od prvoga intervjúā, zar ne? A od drugoga? Intervjùā? 

[J o e]

Нормирано је само интѐрвјӯ-интервју̀а, интервју̀и-интервју́а̄.

Према интервју̑-интервју̏а може бити интервју̏и-интервју̑а̄, мада такав акц. тип не постоји. Једино би се могло упоредити с једносложним именицама, које пак ретко не проширују основу: једини примери које сам нашао јесу архаични бро̏ди-бро̑да̄ (према бро̑д-бро̏да), бо̏зи-бо̑га̄ (према бо̑г-бо̏га) (РСАНУ, РЈАЗУ), слично као ја̏д-ја̏да, ја̏ди-ја̑да̄. Ипак, РМС под ро̑г бележи и ро̏зи-ро́га̄ (мада у њему има и *бо̀зи), а Клаић у Нагласном суставу стандарднога хрватског језика има ро́га̄, по́ста̄, бо́га̄. Треба видети како је то решено у Naglasku u hrvatskome književnom jeziku.

[Father Jape]

Hvala na podsećanju na hrvatske reference, već neko vreme želim da nabavim bar jednu od njih.

Što se ostatka posta tiče, da, ali ono što mene sad zanima jeste šta u stvarnom svetu sve one hiljade izvornih govornika četvoroakcenatskih sistema koji imaju intervjȗ kao glavnu formu zapravo kažu u genitivu množine.

[J o e]

У (бео)градском „четвороакценатском систему“ генитивско дужење је категорија на умору, па ту имамо Гпл. интервју̏а ако је силазни у косим падежима, интервју̀а ако је узлазни.

С обзиром на то да је узлазни у примерима тог типа бифѐа, рагу̀и (као и у новѐла, педа̀нтан…) вештачки прописан (јер новоштокавски је / би било бѝфеа, ра̀гуи, но̀вела, пѐдантан), претпостављам да је у неурбаним новоштокавским говорима интѐрвјӯ/интервју̑-интервју̏а-интервју̑а̄.

[Duja]

претпостављам да је у неурбаним новоштокавским говорима интѐрвјӯ/интервју̑-интервју̏а-интервју̑а̄.

Iako mi je genitiv množine ovde na prvu loptu neobičan, pretpostavljam da bih poslednjih nekoliko intervjua spontano izgovorio upravo tako.

[Vukvuk]

Kod mene intèrvju — intervjùa — intervjùi — intervjùa.

[Father Jape]

У (бео)градском „четвороакценатском систему“ генитивско дужење је категорија на умору

U beogradskom svakako (naravno, tu je i pitanje u kojoj je meri "beogradski četvoroakcenatski sistem" oksimoron – otuda verovatno i tvoji znaci navoda), a za ostale gradske novoštokavske sredine… pa, kao što znamo – ne znamo. Bar ne pouzdano. 
Verovatno deluje da je na umoru u srbijanskim gradskim novoštokavskim oblastima, ali ne i u prekodrinskim.

EDIT: Stoundare, ti reče da govoriš intervjȗ na drugoj temi – kako tebi glasi genitiv množine?

[Stoundar]

Siguran sam da imam neki silazni na pretposljednjem slogu, ali koliko je dug i šta je na posljednjem slogu, to je malo teže reći.

[Father Jape]

Треба видети како је то решено у Naglasku u hrvatskome književnom jeziku.

Samo da prijavim da je ova knjiga (autori Vukušić, Zoričić i Grasselli-Vukušić) dostupna na svima nam omiljenom sajtu za piratske knjige. 

[s.z.]

Ја користим интѐрвјӯ-интервју̀а, интервју̀и-интервју́а̄. Али понекад у ’интервјуа’ (једнина) задржим ону акценатску дужину из ’интѐрвјӯ’.

[J o e]

Мислиш из интѐрвјӯа?

[s.z.]

Мислиш из интѐрвјӯа?

Мало ми је тешко препознати, зато што почнем да мењам изговор кад га ставим под лупу. Али дефинитивно користим и интервју̑-интервју̏а. У множини се ипак придржавам поменуте норме.