Skraćenica za metar

[Jelen@]

… centimetar, decimetar, kilometar…
Nisam našla odgovarajuću temu, a neko će ovo već obrisati ako se ponavlja.
Danas neko reče da se metar može pisati i 1m i 1м. (ćirilično s tačkom) i 1м (bez tačke).
Da li se piše razmak između broja i merne jedinice?

[Vukvuk]

Razmak se piše sigurno, a što se tiče pisma, zvanični simboli su latinični (osim za om, za koji je oznaka Ω), i u stručnom tekstu bi ih trebalo tako koristiti, pre svega zato što neki koriste slova (npr. W, za vat, ili već navedeno Ω za om) kojih u ćirilici nema, ili zato što u ćirilici, u kojoj mahom važi odnos jedno slovo = jedan glas, prosto izgledaju nedosledno (цд za kandelu, Ј za džul). U tekstu za širu publiku, međutim, koji će koristiti mahom metar, kilogram, sekund, u redu je pisati i ćirilicom, dakle м, кг, с. Ali kilovat-čas je već problem.

[Stoundar]

Baš vidjeh da u Zabavniku pišu i jednostavne skraćenice latinicom.

[Jelen@]

Nama nedavno na nekom seminaru saopštiše da se po novom pravopisu piše i m i м. и м. Ali, rekoše i svo vreme.
Ne znam zašto sam bila sigurna da ne ide razmak. 

[Duja]

Tipografski je lepo da ide   (non-breaking space, tj. nesalomivi razmak ). Ali nekakav  definitivno ide.

[alexl]

Razmak  ide iz prostog razloga jer je nečitljivo bez njega:
299 792 458m/s

[J o e]

Дакле, без тачака м и m, изузетно и м., по П.

Ни квч(.) није страшно у тексту опште намене, јер у изговору имамо то в.

[Бруни]

I nije to po novom P, još po onom iz 93 se moglo pisati i ćirilicom i latinicom ako su u pitanju neke vrlo rasprostranjene mera kao npr. metar, litar, i sl. i u tekstovima opšte namene. U stručnim tekstovima je naravno, poželjno slediti nomenklaturu koja se koristi svuda u svetu. Ne znam je li se nešto promenilo kod tog pravila, nemam sad knjige da uporedim, ali meni se čini da se ama BAŠ ništa nije menjalo. Ne shvatam kako vam govore takve stvari na tim seminarima, kao da nikad u životu nisu uzeli Pravopis u ruke.

[Jelen@]

Slažem se s Bruninim mišljenjem. Bez obzira što pravopis ostavlja prostor za pisanje ove skraćenice (rekla bih bukvalno kako hoćemo, samo da je nekako napišemo), mislim da se treba pridržavati naučnih i međunarodnih, opšteprihvaćenih oznaka mernih jedinica. Baš će jedan stranac znati koliko mi kabla treba, ako napišem 239 м. (s tačkom ili bez nje, svejedno).
A za tvrdnje da je to po novom pravopisu ne znam ko je odgovoran. Da li ljude mrzi da prelistaju i stari pravopis, ne znam. Znam da je to rekao stručnjak za srpski jezik.
Mene je lično više zanimao razmak između broja i merne jedinice.

[J o e]

Не, Јелена; Бруни је рекла да у стручним текстовима треба писати латиницом, не у текстовима опште намене. Тешко да је стручни текст ако напишеш да ти треба 239 м кабла (осим ако то није неки задатак из физике или математике). Друго, све и да странцу напишеш „Треба ми 239 m кабла“, он неће разумети остала три члана те реченице, такву да никакву корист немаш од тог m.

[Jelen@]

Razumela sam šta je rekla, nego sam se u ostatku mog posta nadovezala na njen.
Ne bih, naravno, strancu ni rekla, a ni napisala na srpskom za taj kabal. To je bio samo jedan primer nabrzinu smišljen.

[Соња]

Кад се већ помињао метар: малопре ме је колега питао да ли се за надморске висине пише мнв или мнм (и иду ли ту тачке између). Та, мало старија генерација, учила је скраћеницу од „метара над морем“, а ми средњи памтимо „метара надморске висине“, па одједном сви не знамо како је правилно .

[Шоми]

Према општем правилу о писању скраћеница, ове би се могле писати с тачкама и размацима: м(.) н. в., м(.) н. м. (као п. н. е., и др., в. д., д. д.) или спојено с тачком на крају: мнв., мнм. (као итд.), премда видимо да је ово прво далеко уобичајеније.

Мени се лично допада други начин јер је језгровитији и прегледнији; изразе дуже од три речи скраћивао бих увек на почетно слово с тачком на крају (као итд. или квч., премда ово потоње не спада изричито ту; више би ми се допадало и пне.).