Sretna /nova godina/

[Jelen@]

Али тако и јесте, једна или друга варијанта, велико или мало слово, зависи да ли честиташ празник, или упућујеш жеље. Мада, ако су жеље, што само (следећа) нова година?

Nije mi to problem, ovo mi je potpuno jasno. Nedoumiac je samo u vezi sa sreTan i sreĆan.

Ако добро разумем, и ти си у детињству говорила среТан, па је то исправљањем, убеђивањем и самоконтролом нестало из твог говора?

Pa i ne, ali sam bila prisutna kad su drugi ispravljani. Roditelji mi prilično pravilno pričaju srpski, tako da sam imala relativno dobar model. Posle sam se sama kvarila.

Ne kažem ni da se ti krećeš u krugu takvih ljudi, niti da si ti takva (štaviše, nisam uopšte davala bilo kakav lični komentar)…

Nisam tako ni doživela, razumela sam, samo sam naglasila da takvih oko mene nema.

[Зоран Ђорђевић]

Не расправљамо први пут о томе да ли се каже срећан или сретан. Говори се и једно и друго, а мени је природнији облик среЋан, просто због именице срећа из које је изведен.
Како год, нека вам буде и срећна и сретна.

[Jelen@]

Jasno, nego neko ko i nije neki redovan posetilac ovog mesta (ja), ne može baš uvek da se seti gde je šta čitao, pa to i pronađe. Pronašla sam temu i iščitala je.
Nadam se da mi ne zamerate na glupim pitanjima i upadicama. Nadam se da je forum namenjen širokim narodnim masama, a ne samo upućenim pojedincima.

[Belopoljanski]

Не расправљамо први пут о томе да ли се каже срећан или сретан. Говори се и једно и друго, а мени је природнији облик среЋан, просто због именице срећа из које је изведен.

Глагола срести.

Te ispravke moraju imati neki svoj motiv, a najverovatniji je onaj najpoznatiji "sreTAn je hr, sreĆan je sr.". Osim toga, zbog stanja koje sam konstatovala i tih ispravki iz detinjstva, i sasvim normalni ljudi počesto pribegavaju nesvesnom preteranom samoispravljanju (uporedi: zadnji/poslednji i sl.). Zbog svega toga mi je neobično što kažeš da nisi dobila nijednu čestitku sa Ć.

Чешће је баш то самоисправљање. Бар колико сам ја приметио. Као оно „тегла је пуна, а хвала је много“ и „задњи је точак, а клупа је последња“, на среТан имамо „желиш ми срећу или срету?“

Наравно, нико се на сличан начин не пита зашто је краДен, а не краЂен, кад имамо крађа и сл. Код Хрвата, кад их већ помињемо, каже се нпр. и плаћа, па немају плаЋне спискове, него плаТне.

[J o e]

Само, крађа : краден није исто као срећа : сретан. Разликује се смер извођења. Творбено је заиста оправданије срећан.

[Dacko]

Али тако и јесте, једна или друга варијанта, велико или мало слово, зависи да ли честиташ празник, или упућујеш жеље. Мада, ако су жеље, што само (следећа) нова година?

Upravo tako. Čestitam ljudima Novu godinu (praznik) uobičajenim izrazom ’srećna Nova godina’, ali to mi ne smeta da im želim sreću u celoj novoj godini i svim narednim.

[Stoundar]

Ne znam, ja uopšte nemam u mislima praznik kad izgovorim /sretna nova godina/, već sljedećih 365/366 dana. Praznik je skoro pa nebitan — da ga nema, kada bi tog dana morao na posao, sumnjam da bih išta osjećao drukčije.

[Stoundar]

„Сретна нова година? Није ли то хрватски?“ Не сећам се више ко ми је поставио то питање, али ме је вратило четрдесетак година уназад.

Покојни професор Миодраг Лалевић објаснио је тада у „Политици“ да ако пишемо „Срећна Нова година“, ту велико слово „Н“ показује да је реч о празнику, док би се „Срећна нова година“ односило на предстојећу годину. Као млад и неваспитан колумниста на почетку каријере, ја сам тада у другом листу написао завитлантски коментар у стилу: добро процените онога коме шаљете честитку, да бисте знали је ли заслужио да буде срећан целе године, или само првог јануара!

Данас то питање губи актуелност, јер мало ко шаље новогодишње честитке поштом, поготову руком писане, а на и-мејлу ионако никог није брига за правопис. Што се тиче облика сретан, он је малчице застарео, али још постоји у Србији (поред чешћег срећан), док је у хрватском једини допуштен.

[Oforumas]

Мени је, некако, прихватљивије и логичније среЋна уместо среТна.
Када реч СРЕЋА пишемо по лицима/родовима, не долази ни до какве нејасноће.
Ја сам срећан…
Ти си срећна…
Међутим, ако пишемо СРЕТАН, СРЕТНА итд… мене никако и ни по чему не подсећа на срећу, него на некакво сретање и сл…
То је мој лични став. Мада, мислим да је у некаквој сенци тог фамозног среТа/среЋа, у питању јотовање. Па Сретјан (т=ћ) итд…
Не знам, кажем, никакве логике ми нема верзија са Т. Она ми више личи на хрватски, него на српски.

У правопису српскога језика Матице српске из 2010. године, стоји да српски језик прихвата дублетизам срећан и сретан, с тим што предност треба - ипак - давати изразу срећан.

[J o e]

Ја сам сигуран да бар трећина, ако не половина говорника српског језика исто може теби да каже за облик срећан.

Али се у језику ствари не укидају зато што их неко не воли.

[Belopoljanski]

Не знам, кажем, никакве логике ми нема верзија са Т. Она ми више личи на хрватски, него на српски.

Нажалост, ово (не само код тебе) само сведочи да боље познајеш хрватски језик него оно како се свакодневно говори у Србији. Вероватно томе код људи погодује свеприсутност хрватских ТВ канала и филмских превода, а премало кретања по Србији, слушања локалних српских радио и ТВ канала или новосадских музичких група, тамбураша и сл. Логика проистиче из корена срет, одакле су и срећа и придев сретан. Ње има и то није толико интересантно колико непрепознавање сопствених крупних регионалних говора (у овом случају и стандардних облика), уз врло истанчан слух за препознавање и обележавање туђих.

[Oforumas]

Хтео сам само да искажем своје мишљење, које је (бар мени) тачније. Наравно, ако је наглашено да су исправне обе варијанте, вероватно због тога људи прихватају облик који им одговара или одговара подручју у којем живе.
Живим у средини где је присутно ’’свега и свачега’’ - у језичком смислу, те из истог разлога, себе сматрам изузетно неписменим.
Нажалост, наш језик је подложан примени термина из других језика, без обзира што за све имамо облик (превод) у нашем језику. То у великој мери збуњује народ.
Сличан је и пример на интернету, а у вези са локализованим софтвером. Тако се сусрећемо са одељком ’’Услови коришћења’’ или ’’Услови кориштења’’ - оба облика су правилна, али без сумње и било какве дилеме, у српском језику је примењен први пример.
Логично, као и са срећом.
Вероватно постоји трећина/половина која не мисли тако, а управо из горе наведеног разлога.

[Vukvuk]

Pa to nije stvar mišljenja, nego stvar činjenica. Naravno, kao i kod mnogih drugih kulturnih fenomena, mišljenje o jeziku može uticati na jezik, pa tako mišljenje da je neki oblik srpski ili hrvatski, na primer, može uticati da ga neko više ili manje koristi, ali u svakom slučaju činjenice su činjenice.

Ako budeš duže boravio na ovom forumu, razumećeš da te to što dolaziš iz ove ili one sredine, ili zato što je tvoj maternji dijalekat ovaj ili onaj, ne čini automatski manje ili više pismenim. Istina, možemo da "zahvalimo" obrazovnom sistemu za to što ukupno možda nekoliko desetina jezičkih odlika (spram verovatno hiljada gramatičkih pravila i desetina i stotina hiljada reči) koje odstupaju od proklamovane jezičke norme u očima značajnog broja ljudi diskredituju govornika sa tim odlikama kao "nepismenog", ali to nije ispravno i ne treba se stideti svoje sredine i svog jezika. Pismenost je stvar razumevanja jezika i umeća izražavanja na način da kažemo ono što mislimo i da naši čitaoci ili slušaoci upravo to i razumeju, uz poštovanje određenih normi oblikovanja i obeležavanja diskursa (npr. pauze u govori ili znaci interpunkcije), ali to uopšte ne mora nužno biti na standardnom jeziku. U najgorem slučaju, treba prihvatiti činjenicu da se vremenom određeni varijetet iskristalisao kao neutralan u javnoj komunikaciji, i ako budeš govorio tim varijetetom, tvoj jezik sam po sebi neće privlačiti pažnju niti odavati informaciju o tvom, eventualno, specifičnom etničkom ili regionalnom poreklu ili socijalnom statusu.

Što se tiče stranih reči, mada tu ima različitih mišljenja među članovima foruma, mislim da je ipak preovlađujući stav da tu nema nikakvog razloga za "(na)žalost", to je prosto tako, a možda čak i srećna/sretna okolnost, ko zna.