Šta je standardni jezik?

[Бруни]

^{Izdvojeno odavde.}

Ja nikad ne gledam Gugl, niti mi je Gugl reper za bilo šta, osim za nepismenost  . Jedina "nenaučna" metoda, da tako kažemo, koju koristim jesam sama ja, tj. šta sam čula češće a šta ne.

[J o e]

Није ни лично осећање ненаучни критеријум. Језичке промене се на основу тога дешавају. То је и за норму битна ставка, али, наравно, не пресудна. Учесталост употребе (која излази из тог осећања) углавном подразумева писани језик и „добре писце”.

[Бруни]

Учесталост употребе (која излази из тог осећања) углавном подразумева писани језик и „добре писце”.

Мислим да је ово недовољно. Рекла бих да би требало да се узима у обзир (барем донекле) и говорни језик кад се одређује норма. У том смислу нпр. јесте истина да су правописци шпанског језика доста флексибилнији. Наравно, то никако не значи да је шп. норма искључиво дескриптивна, али се правила формирају на основу неког да тако кажем, ширег и разноликијег (? постоји ли компаратив од разнолики? ) узорка.

[Belopoljanski]

јер нико не користи презент отидем или отиђем, већ само одем …

Ово ме подсети, старе Лале говоре баш тако – отидем.

[J o e]

Учесталост употребе (која излази из тог осећања) углавном подразумева писани језик и „добре писце”.

Мислим да је ово недовољно. Рекла бих да би требало да се узима у обзир (барем донекле) и говорни језик кад се одређује норма.

Па узима се, посредно. Оно што је стално и чврсто усистемљено у говору мора се појавити и у писању. Кад довољан број људи од пера почне да мења глагол требати, то ће једанпут морати да уђе у норму. А докле год језичко осећање образованих људи не трпи „на папиру” требам, требаш, дотле ће и норма бити оваква. Ипак неке области (фонетика, прозодија) само говорни вид језика могу да узимају у обзир.

постоји ли компаратив од разнолики? )

Зашто да не.

Ово ме подсети, старе Лале говоре баш тако – отидем.

Да, сам си рекао — старе Лале.

[Бруни]

Учесталост употребе (која излази из тог осећања) углавном подразумева писани језик и „добре писце”.

Мислим да је ово недовољно. Рекла бих да би требало да се узима у обзир (барем донекле) и говорни језик кад се одређује норма.

Па узима се, посредно. Оно што је стално и чврсто усистемљено у говору мора се појавити и у писању. Кад довољан број људи од пера почне да мења глагол требати, то ће једанпут морати да уђе у норму. А докле год језичко осећање образованих људи не трпи „на папиру” требам, требаш, дотле ће и норма бити оваква. Ипак неке области (фонетика, прозодија) само говорни вид језика могу да узимају у обзир.

Па управо на то и мислим. Требало би узети шири дијапазон оних чију употребу треба гледати, не само "људи од пера". Мислим, не треба чекати да писци испишу тону и по књига користећи неки неправилан облик како би се исти прогласио правилним, ако је одређени облик одомаћен и међу обичним народом (ту су ТВ, штампа и остали медији, папир је поодавно престао да буде једини медиј за преношење лепе и било какве друге речи), требало би барем узети у разматрање "озакоњивање" одређеног неправилног облика.

[J o e]

Ја не мислим тако. Стандардни језик је језик друштвене елите. Кезава водитељка с Пинка, немушти спикер са Б92, Блиц, Курир, Миља с оног блога — у то не спадају.

[Бруни]

Ја не мислим тако. Стандардни језик је језик друштвене елите. Кезава водитељка с Пинка, немушти спикер са Б92, Блиц, Курир, Миља с оног блога — у то не спадају.

Чек, лагано. По мом мишљењу, стандардни језик не би требало да буде својствен само елити, већ би требало да се њиме говори тј. он да се користи и у медијима, и то је тако заиста и било док је било Југславије. Јеси у праву, такво јесте заиста тренутно стање код нас, али то стање не би требало да буде нормално стање. Ја то некако увек поредим са ситуацијом коју видим овде: средње образовани људи (дакле, НЕ елита) говоре доста правилно, и не праве, или праве ситније ортографске грешке. То су људи према којима РАЕ мери степен учесталости, не академици. Заправо, у групу која се гледа спадају и академици, и књиге, тј. писци, али и ти неки да кажемо, средње образовани људи. Новине и ТВ користе стандардни шпански језик са акцентом и карактеристикама варијанте која се користи у одређеном поднебљу (новинара из Андалузије ћеш лако препознати, али он ипак свакако неће изостављати баш свако С и свако Л, неће користити zezeo тј. изговарати и Z i C i S kao /θ/ и остало што спада у неправилан шпански. )

Па чак и они "новинари" који су пандан нашем Пинку, користе стандардан шпански и гледају онако мало с висине сваког ко користи "народски израз"…

[Belopoljanski]

Говориле би и младе Лале да је школство мало слабије, или да се већ деценијама у школама не учи како је то неправилно.

[Stoundar]

Па узима се, посредно. Оно што је стално и чврсто усистемљено у говору мора се појавити и у писању. Кад довољан број људи од пера почне да мења глагол требати, то ће једанпут морати да уђе у норму. А докле год језичко осећање образованих људи не трпи „на папиру” требам, требаш, дотле ће и норма бити оваква. Ипак неке области (фонетика, прозодија) само говорни вид језика могу да узимају у обзир.

A ima li neki dijalekt u kome je ta bezličnost (bila) sasvim prirodna, pa je na osnovu toga ušla u normu? Nisam uspio da pronađem detaljnije obrazloženje ovog pravila.

[Bəʊləʊ]

Ne razumem zašto je moja poruka obrisana, nisam napisao ništa ni ružno ni netačno.

Na samom početku ne vidim kako može da se ima rasprava o samom pojmu standardnog jezika a da se ne ide do samih ideoloških ishodišta zagovornika jedne ili druge njegove koncepcije. A takva rasprava ne može da se vodi nobl i na note, tako da ako je startna pretpostavka da replike moraju da budu diplomatske, onda bolje ni ne otvarati temu.

[Бруни]

Ne razumem zašto je moja poruka obrisana, nisam napisao ništa ni ružno ni netačno.

Na samom početku ne vidim kako može da se ima rasprava o samom pojmu standardnog jezika a da se ne ide do samih ideoloških ishodišta zagovornika jedne ili druge njegove koncepcije. A takva rasprava ne može da se vodi nobl i na note, tako da ako je startna pretpostavka da replike moraju da budu diplomatske, onda bolje ni ne otvarati temu.

Tvoj komentar je obrisan, kao i replike na njega, jer nema veze sa temom, već predstavlja ličnu prozivku koja ni na koji način ne doprinosi diskusiji. Iako ti misliš drugačije, ipak je moguće diskutovati sa veoma oprečnih stanovišta, bez potrebe da se potežu lične prozivke, i onda će diskusija biti i na note i nobl i korisna, a bogami i prijatna za obe strane, pa čak i ako na kraju i ne dođu do nekog zajedničkog rešenja i ostane svaka pri svom stavu. Ako ne možeš da diskutuješ bez komentara lične prirode, onda bolje nemoj ni diskutovati.

Ovo je poslednje što ću reći na ovu temu, jer te poštujem kao sagovornika i kao člana ovog foruma te smatram da pristojno dati ti odgovor ukoliko tražiš pojašnjenje za određene moderatorske akcije. Međutim, nemam nameru da ovde nastavljam ovu diskusiju, tako da će svaki budući komentar koji ne odgovara na temu u naslovu biti obrisan. Ako i dalje postoje neke nedoumice u vezi sa brisanjem tvog komentara, slobodno me kontaktiraj putem privatne poruke, rado ću ti dati objašnjenje na svako pitanje koje eventualno budeš imao.

Hvala na razumevanju.