Puštati, praštati, smeštati

[Duja]

Gledam vesti, pa jadni seljaci iz zapadne Srbije kažu da su popustali stoku pre poplave. Čuo sam taj dijalekatski oblik i ranije, ali me potakao da razmislim: otkud uopšte /š/ u nesvršenim oblicima glagola kao što su puštati, praštati ili smeštati, kad su nastali od korena pust-, prost- i mest-?

Slutim da je proces davnašnji, i da je /št/ nastalo od pra-foneme /щ/, koja je nekako nastala jotovanjem od /st/, ali ako bi neko mogao da objasni detaljnije…

[J o e]

Osobita je bila sudbina jotiranih skupina *sk, *st, *zg i *zd: prvo su *skj i *stj postali *št’, a *zgj i *zd; su postali *žd’; zatim je *št’ u hrvatskom postalo št, a *žd’ se odrazilo kao žd:
*gustjern > *gušt’er > gušter.
*jbskjete > *išt’ete > ištete.
*mozgjanbjb > *možd’ani > moždani.
*d1>zdja > *d1>žd’a > dJžda (G jd. od zastarjele i dijal. imenice dažd; usp. slov.
dežja).
Odrazi ovih skupina jedna su od izoglosa koje povezuju hrv. standardni jezik s bugarskim i makedonskim (usp. bug. gušter, možden), no u zapadnim štok. dijalektima javljaju se drukčiji odrazi, npr. šć i žđ (gušćer, možđam), što je arhaizam.
Čakavski je očuvao skupinu *št’ (usp. čak. skupšćina, šćap, što je zabilježeno već u jeziku Zića svetih otaca iz 14. st.f02.
U nekim je slučajevima u hrvatskome skupina šć analoški zamijenila očekivano št prema primjerima gdje t i ć pravilno alterniraju; usp. c1šć€nje, čišćen prema platiti, plilćen (umjesto očekivanoga *čištenje < *čistjenbje; usp. pravilno krštenje < *krnstjenbje).
Frikativi *s i *z pokazuju djelovanje prve jotacije i u slučaju kada je između njih i *; stajao jedan od sonanata *n, *1 i *r; usp. sts1. mysliti, part. pas. myšlen’b (hrv. misliti, mišljen), stsl. sablazniti, 1. l. jd. prez. sablažnijq (hrv. sablazniti, sablažnjujem), ili hrv. nOšnja < *nosnja; usp. nositi.
Za razliku od staroslavenskoga, u hrv. okluzivi nisu zahvaćeni jotacijom ako je ispred *j stajao sonant; usp. sts1. somotriti, 1. 1. jd. prez. somoštrjq, ali hrv. motriti, motrim, motren itd. Medutim, čini se da je u tim slučajevima došlo do naknadne, analoške depalatalizacije; usp. sts1. izostriti, 1. 1. jd. prez. izoštrjq i hrv. Oštriti, Oštrim, Oštar; hrv. su oblici sa *š objašnjivi jedino ako je izvorno došlo do jotacije *strj > *št’r’, nakon koje je š analoški poopćeno u svim oblicima iz ovoga korijena (iako se u toponirniji i u starijim tekstovima pojavljuje i osnova ostar). Kod drugih su korijena gdje bi se očekivala dosljedna jotacija zacijelo poopćeni nejotirani oblici.

[Duja]

Hvala, Džo. Dakle, imamo pust+jati > pušt’ati > puštati (u šćakavskim i čakavskim dijalektima, pušćati).

Kad smo kod teme, šta je sa prelazom o > a u ovom tvorbenom obrascu: otvoriti : otvarati, prostiti : praštati, ugoditi : ugađati, oboriti : obarati itd? Očito je sistematska, ali takve mutacije u korenu nisam baš zapazio drugde u slovenskoj morfologiji. Jesu li prisutne i u drugim slovenskim granama, nešto nisam siguran?

[J o e]

Требало би да су превоји општесловенска промена. Проверићу.

(Код групе ст, узгред, није нужно реч о јотовању. Неки глаголи на -ати имају секундарно а уз палатализован сугласник: крик-ѣ-ти > кричѣти > кричати, писк-ѣ-ти > пиштѣти > пиштати. Ипак, мислим да је вероватније код оних изведених од гл. на -ити да у питању јотовање: пусти̯-ати > пуштати.)